Хетерогеност старог становништва очитава се и у његовом интерном старосном саставу и
у варирању те структуре од пописа до пописа. Као и промене обима, тако и старосни састав
врха пирамиде зависи од величине улазећих генерација и високог морталитета старог
становништва, те је логично да веома флуктуира. Пенев (1998) наглашава да контингент
старих представља екстремно флотантну популацију. Величина и састав придошлих у
контингент старих већ су претрпели разноврсне утицаје фактора демографског развитка, те
пролонгирају њихово дејство и у најстаријој животној доби. Тако нпр. периоди ниског и
високог фертилитета или ратни губици могу имати важно али одложено (посредно) дејство на
корпус старих лица када поједине кохорте достигну праг старости. Наиме, старосно-полна
пирамида је огледало историјског и демографског развоја. У њеним неправилностима
уочавају се деловања разнородних детерминанти, чије ефекте свака кохорта са собом „носи‘‘,
стварајући специфичан генерацијски распоред и у старом становништву када постане део
њега.
Старосна структура врха пирамиде у 2011. години не показује веће деформације. Осим
уобичајено већег броја женског становништва, треба споменути асиметрију придошлих
генерација, односно две најмлађе петогодишње групе чији је иницијални обим био потпуно
различит. Оне на најбољи начин осликавају одложено дејство фертилитета. Најбројније
генерације из пирамиде старих (70--74 године) рођене су у периоду вишег наталитета током
неколико година пре почетка Другог светског рата на нашим просторима. Оне су још увек
„довољно младе‘‘ да их морталитет није редуковао у мери као старије кохорте. Такође,
највећи део живота провеле су у мирнодопским условима послератног просперитета и боље
здравствене заштите. За разлику од њих, друга група „нових сениора‘‘ са самог дна пирамиде,
репрезент је ниског рађања за време рата. Својом величином пажњу привлачи и најмлађа
једногодишња кохорта рођених 1946. године, којом почиње рехабилитација рађања и
компензациони период.
У односу на претходни попис, највеће промене претрпеле су база и врх „пирамиде
старих‘‘ (граф. 7). Основа (65--69) сужена је за 121 000, а старији од 85 година су скоро
дуплирани (81 550). Стога би се могло рећи да је дошло до потпуног старења старих и да је
њихова пирамида у моменту пописа попримила регресиван облик, што се очитава и у
повећању просечне старости старих на 73,4. Приказ дат у таб. 12 открива у 2011. години до
сада незабележен образац. Старији од 75 година, они који су се у контингенту старих
налазили и 2002. године, чине чак 7,74% укупне популације Србије и скоро 45% целог
контингента. Пирамида из 2011. више не детектује утицаје Првог светског рата, јер су кохорте
на које је рат највише деловао у дубокој старости и веома редуковане смртношћу.
Нема коментара:
Постави коментар