ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ

ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ - Демографски посматрано, старост је пре свега женска судбина. Ретка су истраживања у којима се истражује постоји ли разлика између мушке и женске старости, мада је родни дискурс један од најпропулзивнијих у друштвеним наукама. Да ли је квалитет живота у познијим годинама исти за оба пола и колико он утиче на диференцијацију морталитета по полу? По овом питању демографија се мора консултовати са другим друштвеним дисциплинама. Милић (2010) наводи да према неким схватањима старост изједначава оба пола, јер је већ сама по себи основ за дискриминације, па родни чиниоци стереотипизације и неједнакости тада престају да делују. Мада дужи живот жена многи посматрају као привилегију, а тиме и елиминацију социјалне подређености, њен став је да старост није фактор који може да укине родне разлике и утиче на бољи квалитет живота старих жена. Посебно ако се зна да дужина старости, удовиштво и самачки живот доприносе сиромаштву. Показује се, дакле, да оно што је предност жена у старости -- дужи живот, са становишта економских чинилаца је у ствари њихова слабост. Жене у старости трпе и даље последице своје инфериорније економске и финансијске позиције из ранијег доба, на које се још надовезује и одсуство брачног партнера, чији би приходи могли да буду значајна подршка и олакшање за подношење терета дубоке старости (Шобот, 2012). Стога уз феминизацију старости иде и феминизација сиромаштва. Оно што олакшава женску старост у односу на мушку јесу боља комуникација са потомцима и боље социјално прилагођавање. Из угла психологије, жене су припремљеније да се суоче са болестима и усамљеношћу које старост собом носи, јер су сличним проблемима биле изложене и током већег дела живота, негујући децу, старе родитеље и сроднике. Одлазак у пензију код мушкараца изазива радикалније промене. Социолошки угао нуди тумачење да је родна неравноправност утицала на то да мушкарци буду мање присутни у кругу породице, а више ван куће или на послу, током радно- активног дела живота. Пензија за жене не значи крај радно-активног живота. Напротив, оне и даље имају обавезе у својој кући и у кући своје деце. Да и не говоримо о неједнакој способности у адаптацији на самачки живот, након губитка партнера. Зато је умесно размишљати о припремама људи за одлазак у пензију, како би се ове трауматичне промене ублажиле (Стојилковић, Динић, 2012). Очито је да се може говорити о родно диференцираном квалитету старости. Степен диференцијације зависи и од старости кохорте. Што су оне млађе, животно искуство мушкараца и жена је сличније, јер су се са процесима модернизације неке неједнакости, посебно оне из сфере јавног живота, укинуле. Додатно питање је -- да ли демографска анализа може да детектује регионално различите моделе старости по полу и да ли је постојећа регионална подела адекватна за такву врсту анализе? Наиме, регионализација која би могла ово да рефлектује морала би бити базирана на социоекономским диференцијацијама, различитим животним стандардима, степену урбаности, значају примарних делатности за економску активност, степену периферности, културним идентитетима, моделима брачности итд., па тиме да укаже на животне околности и бихејвиоралне особености старих из различитих подручја Србије. Чини се да је за осликавање родно специфичних модела старости потребан сет суптилнијих индикатора на које би, евентуално, и нумерички подаци били осетљиви.