Odbacivanjem inicijative Udruženja sindikata penzionera Srbije za ocenu  ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, Ustavni sud se teško ogrešio o Ustav Republike Srbije i doneo političku a ne pravnu odluku – kaže se u saopštenju Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS).

Dalje u saopštenju USPS-a navodi se:

„Ovaj zaključak proizilazi iz saopštenja  Ustavnog suda koje je bez presedana u pravnoj praksi civilizovanih država. Iz njega jasno proizlazi da  sudije  nisu ni ocenjivale ustavnost Zakona, već su se upustile u obrazlaganje razloga zakonodavca za njegovo donošenje i time praktično postale poluga izvršne vlasti.

Pored toga što to nije posao  Ustavnog suda, odluka je i pravno neutemeljena, delom bazirana na pogrešnim podacima i obrazlagana političkim i ekonomskim, a ne pravnim argumentima.

Paradoksalno je takođe, da Ustavni sud nije utvrdio flagrantnu manjkavost Zakona,  koji  već  u naslovu ukazuje na svoju privremenost, to jest, vremensku ograničenost, dok u samom Zakonu nije navedeno do kog vremena je to ograničenje, te je iz tog razloga Zakon i formalno-pravno manjkav.

Sud se bavio procenom efekata, a ne ustavnošću zakona. Potvrda ovog je i njegov zaključak da su „mere u funkciji finansijske održivosti  penzionog sistema“, što nije pravna kategorija, već ekonomska i ne može biti posao Ustavnog suda. Jer efekti zakonskih mera ne moraju da daju očekivane rezultate.

Ustavni sud se poziva na ustavnu mogućnost ograničenja imovinskih prava građana, kao i  Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, bez navođenja bilo kog člana Ustava ili Konvencije, ostavljajući na taj način slobodu izvršnoj vlasti da po svom nahođjenju ukida ljudska prava i slobode građana, što predstavlja uvod u diktaturu i ukidanje Ustava zemlje.

Ustavni sud se mimo svoje nadležnosti i van pravnog okvira bavio i brojkama, pa je tako pogrešno ocenio da „većina penzionra nije obuhvaćena Zakonom“. Da su sudije radili posao za koji nisu obučene, pokazuju podaci  da su pomenutim Zakonom oštećeni svi penzioneri, i oni sa penzijama manjim od 25.000 dinara.

Naime, direktno je oštećeno više od 700.000 penzionera, što je tačno polovina ukupne penzionerske populacije, a posredno i oni  sa penzijom manjom od 25.000 dinara, jer im je Zakonom o penzijamazagarantovano periodično usklađivanje primanja u skladu sa porastom troškova života.

Ustavni sud se čak bavio i visinom primanja zemljoradnika (!), što je van svakog smisla. Pa čak i da se radi o manjini, a ne o ogromnom broju građana ove zemlje, Ustavni sud je dužan da ocenjuje i štiti prava i gradjanina – pojedinca, bez diskriminacije! Ovim je Ustavni sud  prenebregao jedno od osnovnih pravnih postulata – da su građani jednaki pred zakonom, bez obzira na njihov broj, boju kože, veroispovest i drugo.

Udruženje sindikata penzionera Srbije šokirano je ovakvim obrazloženjem Ustavnog suda, ali mu je, paradoksalno zvuči, i zahvalno. Jer je,  posle ćutanja dugog skoro godinu dana, najzad, objavljivanjem ove odluke omogućio penzionerima da pravdu potraže van svoje  zemlje, van ove vlasti i van ovakvog nakaradnog pravnog sistema, u kome Ustav ne garantuje osnovna prava i slobode.

U borbi za prava penzionera i poštovanje Ustava, USPS  smatra ovu  odluku Ustavnog suda političkim pamfletom i svoja prava potražiće na  Međdjunarodnom sudu u Strazburu.“

Beograd, 28.9.2015.

Preduzetnički duh je imperativ dolazećeg vremena

Preduzetnički duh je imperativ dolazećeg vremena

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić je u Ćupriji, gde je ta stranka organizovala akciju u okviru
Karavana PUPS-a, poručio da se samo otvaranjem novih radnih mesta, uplatom poreza i doprinosa stvara ekonomski utemeljena zemlja.
"Vreme je da prestanemo sa pogledom u zemlju, sa pogledom u nebo, da prestanemo sa očekivanjima. Čuvena pozorišna predstava 'Čekajući Godoa' neka bude deo obnovljenog pozorišnog repertoara, ali nikako važeći obrazac finkcionisanja srpske ekonomije", poručio je Krkobabić, navodi se u saopštenju PUPS-a.
Kako je rekao, pokretanje privredne altivnosti kroz samoinicijativu i razvoj preduzetničkog duha su "imperativ dolazećeg vremena", prenosi Tanjug.
"Samo otvaranjem novih radnih mesta i novim zapošljavanjem, uplatom poreza i doprinosa stvara se ekonomski utemeljena, organizovana i efikasna zemlja koja može da bude garant redovnosti i sigurnosti penzija", istakao je Krokobabić.
Kako se navodi u saopštenju, on traži od penzionera samo da ponovo veruju u sebe i daju punu podršku nastavku neophodnih sveobuhvatnih reformi.

Старосни састав или „старосна хетерогеност старих‘‘

Хетерогеност старог становништва очитава се и у његовом интерном старосном саставу и у варирању те структуре од пописа до пописа. Као и промене обима, тако и старосни састав врха пирамиде зависи од величине улазећих генерација и високог морталитета старог становништва, те је логично да веома флуктуира. Пенев (1998) наглашава да контингент старих представља екстремно флотантну популацију. Величина и састав придошлих у контингент старих већ су претрпели разноврсне утицаје фактора демографског развитка, те пролонгирају њихово дејство и у најстаријој животној доби. Тако нпр. периоди ниског и високог фертилитета или ратни губици могу имати важно али одложено (посредно) дејство на корпус старих лица када поједине кохорте достигну праг старости. Наиме, старосно-полна пирамида је огледало историјског и демографског развоја. У њеним неправилностима уочавају се деловања разнородних детерминанти, чије ефекте свака кохорта са собом „носи‘‘, стварајући специфичан генерацијски распоред и у старом становништву када постане део њега. Старосна структура врха пирамиде у 2011. години не показује веће деформације. Осим уобичајено већег броја женског становништва, треба споменути асиметрију придошлих генерација, односно две најмлађе петогодишње групе чији је иницијални обим био потпуно различит. Оне на најбољи начин осликавају одложено дејство фертилитета. Најбројније генерације из пирамиде старих (70--74 године) рођене су у периоду вишег наталитета током неколико година пре почетка Другог светског рата на нашим просторима. Оне су још увек „довољно младе‘‘ да их морталитет није редуковао у мери као старије кохорте. Такође, највећи део живота провеле су у мирнодопским условима послератног просперитета и боље здравствене заштите. За разлику од њих, друга група „нових сениора‘‘ са самог дна пирамиде, репрезент је ниског рађања за време рата. Својом величином пажњу привлачи и најмлађа једногодишња кохорта рођених 1946. године, којом почиње рехабилитација рађања и компензациони период. У односу на претходни попис, највеће промене претрпеле су база и врх „пирамиде старих‘‘ (граф. 7). Основа (65--69) сужена је за 121 000, а старији од 85 година су скоро дуплирани (81 550). Стога би се могло рећи да је дошло до потпуног старења старих и да је њихова пирамида у моменту пописа попримила регресиван облик, што се очитава и у повећању просечне старости старих на 73,4. Приказ дат у таб. 12 открива у 2011. години до сада незабележен образац. Старији од 75 година, они који су се у контингенту старих налазили и 2002. године, чине чак 7,74% укупне популације Србије и скоро 45% целог контингента. Пирамида из 2011. више не детектује утицаје Првог светског рата, јер су кохорте на које је рат највише деловао у дубокој старости и веома редуковане смртношћу. 

ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ

ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ - Демографски посматрано, старост је пре свега женска судбина. Ретка су истраживања у којима се истражује постоји ли разлика између мушке и женске старости, мада је родни дискурс један од најпропулзивнијих у друштвеним наукама. Да ли је квалитет живота у познијим годинама исти за оба пола и колико он утиче на диференцијацију морталитета по полу? По овом питању демографија се мора консултовати са другим друштвеним дисциплинама. Милић (2010) наводи да према неким схватањима старост изједначава оба пола, јер је већ сама по себи основ за дискриминације, па родни чиниоци стереотипизације и неједнакости тада престају да делују. Мада дужи живот жена многи посматрају као привилегију, а тиме и елиминацију социјалне подређености, њен став је да старост није фактор који може да укине родне разлике и утиче на бољи квалитет живота старих жена. Посебно ако се зна да дужина старости, удовиштво и самачки живот доприносе сиромаштву. Показује се, дакле, да оно што је предност жена у старости -- дужи живот, са становишта економских чинилаца је у ствари њихова слабост. Жене у старости трпе и даље последице своје инфериорније економске и финансијске позиције из ранијег доба, на које се још надовезује и одсуство брачног партнера, чији би приходи могли да буду значајна подршка и олакшање за подношење терета дубоке старости (Шобот, 2012). Стога уз феминизацију старости иде и феминизација сиромаштва. Оно што олакшава женску старост у односу на мушку јесу боља комуникација са потомцима и боље социјално прилагођавање. Из угла психологије, жене су припремљеније да се суоче са болестима и усамљеношћу које старост собом носи, јер су сличним проблемима биле изложене и током већег дела живота, негујући децу, старе родитеље и сроднике. Одлазак у пензију код мушкараца изазива радикалније промене. Социолошки угао нуди тумачење да је родна неравноправност утицала на то да мушкарци буду мање присутни у кругу породице, а више ван куће или на послу, током радно- активног дела живота. Пензија за жене не значи крај радно-активног живота. Напротив, оне и даље имају обавезе у својој кући и у кући своје деце. Да и не говоримо о неједнакој способности у адаптацији на самачки живот, након губитка партнера. Зато је умесно размишљати о припремама људи за одлазак у пензију, како би се ове трауматичне промене ублажиле (Стојилковић, Динић, 2012). Очито је да се може говорити о родно диференцираном квалитету старости. Степен диференцијације зависи и од старости кохорте. Што су оне млађе, животно искуство мушкараца и жена је сличније, јер су се са процесима модернизације неке неједнакости, посебно оне из сфере јавног живота, укинуле. Додатно питање је -- да ли демографска анализа може да детектује регионално различите моделе старости по полу и да ли је постојећа регионална подела адекватна за такву врсту анализе? Наиме, регионализација која би могла ово да рефлектује морала би бити базирана на социоекономским диференцијацијама, различитим животним стандардима, степену урбаности, значају примарних делатности за економску активност, степену периферности, културним идентитетима, моделима брачности итд., па тиме да укаже на животне околности и бихејвиоралне особености старих из различитих подручја Србије. Чини се да је за осликавање родно специфичних модела старости потребан сет суптилнијих индикатора на које би, евентуално, и нумерички подаци били осетљиви.