Странице

понедељак, 28. септембар 2015.

Odbacivanjem inicijative Udruženja sindikata penzionera Srbije za ocenu  ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, Ustavni sud se teško ogrešio o Ustav Republike Srbije i doneo političku a ne pravnu odluku – kaže se u saopštenju Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS).

Dalje u saopštenju USPS-a navodi se:
„Ovaj zaključak proizilazi iz saopštenja  Ustavnog suda koje je bez presedana u pravnoj praksi civilizovanih država. Iz njega jasno proizlazi da  sudije  nisu ni ocenjivale ustavnost Zakona, već su se upustile u obrazlaganje razloga zakonodavca za njegovo donošenje i time praktično postale poluga izvršne vlasti.
Pored toga što to nije posao  Ustavnog suda, odluka je i pravno neutemeljena, delom bazirana na pogrešnim podacima i obrazlagana političkim i ekonomskim, a ne pravnim argumentima.
Paradoksalno je takođe, da Ustavni sud nije utvrdio flagrantnu manjkavost Zakona,  koji  već  u naslovu ukazuje na svoju privremenost, to jest, vremensku ograničenost, dok u samom Zakonu nije navedeno do kog vremena je to ograničenje, te je iz tog razloga Zakon i formalno-pravno manjkav.
Sud se bavio procenom efekata, a ne ustavnošću zakona. Potvrda ovog je i njegov zaključak da su „mere u funkciji finansijske održivosti  penzionog sistema“, što nije pravna kategorija, već ekonomska i ne može biti posao Ustavnog suda. Jer efekti zakonskih mera ne moraju da daju očekivane rezultate.
Ustavni sud se poziva na ustavnu mogućnost ograničenja imovinskih prava građana, kao i  Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, bez navođenja bilo kog člana Ustava ili Konvencije, ostavljajući na taj način slobodu izvršnoj vlasti da po svom nahođjenju ukida ljudska prava i slobode građana, što predstavlja uvod u diktaturu i ukidanje Ustava zemlje.
Ustavni sud se mimo svoje nadležnosti i van pravnog okvira bavio i brojkama, pa je tako pogrešno ocenio da „većina penzionra nije obuhvaćena Zakonom“. Da su sudije radili posao za koji nisu obučene, pokazuju podaci  da su pomenutim Zakonom oštećeni svi penzioneri, i oni sa penzijama manjim od 25.000 dinara.

Naime, direktno je oštećeno više od 700.000 penzionera, što je tačno polovina ukupne penzionerske populacije, a posredno i oni  sa penzijom manjom od 25.000 dinara, jer im je Zakonom o penzijamazagarantovano periodično usklađivanje primanja u skladu sa porastom troškova života.

Ustavni sud se čak bavio i visinom primanja zemljoradnika (!), što je van svakog smisla. Pa čak i da se radi o manjini, a ne o ogromnom broju građana ove zemlje, Ustavni sud je dužan da ocenjuje i štiti prava i gradjanina – pojedinca, bez diskriminacije! Ovim je Ustavni sud  prenebregao jedno od osnovnih pravnih postulata – da su građani jednaki pred zakonom, bez obzira na njihov broj, boju kože, veroispovest i drugo.
Udruženje sindikata penzionera Srbije šokirano je ovakvim obrazloženjem Ustavnog suda, ali mu je, paradoksalno zvuči, i zahvalno. Jer je,  posle ćutanja dugog skoro godinu dana, najzad, objavljivanjem ove odluke omogućio penzionerima da pravdu potraže van svoje  zemlje, van ove vlasti i van ovakvog nakaradnog pravnog sistema, u kome Ustav ne garantuje osnovna prava i slobode.

U borbi za prava penzionera i poštovanje Ustava, USPS  smatra ovu  odluku Ustavnog suda političkim pamfletom i svoja prava potražiće na  Međdjunarodnom sudu u Strazburu.“

Beograd, 28.9.2015.

недеља, 27. септембар 2015.

Preduzetnički duh je imperativ dolazećeg vremena

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić je u Ćupriji, gde je ta stranka organizovala akciju u okviru
Karavana PUPS-a, poručio da se samo otvaranjem novih radnih mesta, uplatom poreza i doprinosa stvara ekonomski utemeljena zemlja.
"Vreme je da prestanemo sa pogledom u zemlju, sa pogledom u nebo, da prestanemo sa očekivanjima. Čuvena pozorišna predstava 'Čekajući Godoa' neka bude deo obnovljenog pozorišnog repertoara, ali nikako važeći obrazac finkcionisanja srpske ekonomije", poručio je Krkobabić, navodi se u saopštenju PUPS-a.
Kako je rekao, pokretanje privredne altivnosti kroz samoinicijativu i razvoj preduzetničkog duha su "imperativ dolazećeg vremena", prenosi Tanjug.
"Samo otvaranjem novih radnih mesta i novim zapošljavanjem, uplatom poreza i doprinosa stvara se ekonomski utemeljena, organizovana i efikasna zemlja koja može da bude garant redovnosti i sigurnosti penzija", istakao je Krokobabić.
Kako se navodi u saopštenju, on traži od penzionera samo da ponovo veruju u sebe i daju punu podršku nastavku neophodnih sveobuhvatnih reformi.

Старосни састав или „старосна хетерогеност старих‘‘

Хетерогеност старог становништва очитава се и у његовом интерном старосном саставу и у варирању те структуре од пописа до пописа. Као и промене обима, тако и старосни састав врха пирамиде зависи од величине улазећих генерација и високог морталитета старог становништва, те је логично да веома флуктуира. Пенев (1998) наглашава да контингент старих представља екстремно флотантну популацију. Величина и састав придошлих у контингент старих већ су претрпели разноврсне утицаје фактора демографског развитка, те пролонгирају њихово дејство и у најстаријој животној доби. Тако нпр. периоди ниског и високог фертилитета или ратни губици могу имати важно али одложено (посредно) дејство на корпус старих лица када поједине кохорте достигну праг старости. Наиме, старосно-полна пирамида је огледало историјског и демографског развоја. У њеним неправилностима уочавају се деловања разнородних детерминанти, чије ефекте свака кохорта са собом „носи‘‘, стварајући специфичан генерацијски распоред и у старом становништву када постане део њега. Старосна структура врха пирамиде у 2011. години не показује веће деформације. Осим уобичајено већег броја женског становништва, треба споменути асиметрију придошлих генерација, односно две најмлађе петогодишње групе чији је иницијални обим био потпуно различит. Оне на најбољи начин осликавају одложено дејство фертилитета. Најбројније генерације из пирамиде старих (70--74 године) рођене су у периоду вишег наталитета током неколико година пре почетка Другог светског рата на нашим просторима. Оне су још увек „довољно младе‘‘ да их морталитет није редуковао у мери као старије кохорте. Такође, највећи део живота провеле су у мирнодопским условима послератног просперитета и боље здравствене заштите. За разлику од њих, друга група „нових сениора‘‘ са самог дна пирамиде, репрезент је ниског рађања за време рата. Својом величином пажњу привлачи и најмлађа једногодишња кохорта рођених 1946. године, којом почиње рехабилитација рађања и компензациони период. У односу на претходни попис, највеће промене претрпеле су база и врх „пирамиде старих‘‘ (граф. 7). Основа (65--69) сужена је за 121 000, а старији од 85 година су скоро дуплирани (81 550). Стога би се могло рећи да је дошло до потпуног старења старих и да је њихова пирамида у моменту пописа попримила регресиван облик, што се очитава и у повећању просечне старости старих на 73,4. Приказ дат у таб. 12 открива у 2011. години до сада незабележен образац. Старији од 75 година, они који су се у контингенту старих налазили и 2002. године, чине чак 7,74% укупне популације Србије и скоро 45% целог контингента. Пирамида из 2011. више не детектује утицаје Првог светског рата, јер су кохорте на које је рат највише деловао у дубокој старости и веома редуковане смртношћу. 

ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ

ДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ - Демографски посматрано, старост је пре свега женска судбина. Ретка су истраживања у којима се истражује постоји ли разлика између мушке и женске старости, мада је родни дискурс један од најпропулзивнијих у друштвеним наукама. Да ли је квалитет живота у познијим годинама исти за оба пола и колико он утиче на диференцијацију морталитета по полу? По овом питању демографија се мора консултовати са другим друштвеним дисциплинама. Милић (2010) наводи да према неким схватањима старост изједначава оба пола, јер је већ сама по себи основ за дискриминације, па родни чиниоци стереотипизације и неједнакости тада престају да делују. Мада дужи живот жена многи посматрају као привилегију, а тиме и елиминацију социјалне подређености, њен став је да старост није фактор који може да укине родне разлике и утиче на бољи квалитет живота старих жена. Посебно ако се зна да дужина старости, удовиштво и самачки живот доприносе сиромаштву. Показује се, дакле, да оно што је предност жена у старости -- дужи живот, са становишта економских чинилаца је у ствари њихова слабост. Жене у старости трпе и даље последице своје инфериорније економске и финансијске позиције из ранијег доба, на које се још надовезује и одсуство брачног партнера, чији би приходи могли да буду значајна подршка и олакшање за подношење терета дубоке старости (Шобот, 2012). Стога уз феминизацију старости иде и феминизација сиромаштва. Оно што олакшава женску старост у односу на мушку јесу боља комуникација са потомцима и боље социјално прилагођавање. Из угла психологије, жене су припремљеније да се суоче са болестима и усамљеношћу које старост собом носи, јер су сличним проблемима биле изложене и током већег дела живота, негујући децу, старе родитеље и сроднике. Одлазак у пензију код мушкараца изазива радикалније промене. Социолошки угао нуди тумачење да је родна неравноправност утицала на то да мушкарци буду мање присутни у кругу породице, а више ван куће или на послу, током радно- активног дела живота. Пензија за жене не значи крај радно-активног живота. Напротив, оне и даље имају обавезе у својој кући и у кући своје деце. Да и не говоримо о неједнакој способности у адаптацији на самачки живот, након губитка партнера. Зато је умесно размишљати о припремама људи за одлазак у пензију, како би се ове трауматичне промене ублажиле (Стојилковић, Динић, 2012). Очито је да се може говорити о родно диференцираном квалитету старости. Степен диференцијације зависи и од старости кохорте. Што су оне млађе, животно искуство мушкараца и жена је сличније, јер су се са процесима модернизације неке неједнакости, посебно оне из сфере јавног живота, укинуле. Додатно питање је -- да ли демографска анализа може да детектује регионално различите моделе старости по полу и да ли је постојећа регионална подела адекватна за такву врсту анализе? Наиме, регионализација која би могла ово да рефлектује морала би бити базирана на социоекономским диференцијацијама, различитим животним стандардима, степену урбаности, значају примарних делатности за економску активност, степену периферности, културним идентитетима, моделима брачности итд., па тиме да укаже на животне околности и бихејвиоралне особености старих из различитих подручја Србије. Чини се да је за осликавање родно специфичних модела старости потребан сет суптилнијих индикатора на које би, евентуално, и нумерички подаци били осетљиви. 

недеља, 26. јул 2015.

Mijatović: Otpuštanja nužna, ali 9.000 ljudi nije dovoljno

Predlogom zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je Vlada Srbije danas utvrdila, otvoren je prostor za racionalizaciju javnog sektora, odnosno smanjenje broja onih koji rade za državu, ali još nije poznato koliko će to smanjenje biti.
Boško Mijatović
Kako za Tanjug objašnjavaju u vladi, broj zaposlenih koji bi mogli da ostanu bez državnog posla još nije konačno utvrdjen i biće dogovoren u narednom periodu.
Procene koje su se do sada našle u javnosti govore da je ukupan broj zaposlenih koji su višak oko 30.000, a da će u prvoj fazi otkaz dobiti oko 9.000 ljudi.

Ekonomista Boško Mijatović smatra da je otpuštanje radnika u javnom sektoru prvi korak u dobrom pravcu jer se, kaže, administracija namnožila preko svake potrebe.

On međutim smatra da otpuštanje 9.000 ili 10.000 radnika, što se pominje u medijima, nije dovoljno.

"Taj broj nije dovoljan da bi se rešio problem prevelikog javnog sektora, ali ni vladi nije lako da otpusti više radnika, jer bi to, izmedju ostalog, stvorilo i socijalne probleme", rekao je Mijatović.

Paralelno sa otpuštanjima, nakon usvajanja ovog zakona u skupštini, kreće se u dubinsku optimizaciju radnih mesta, što znači da će se ustanoviti u kojim sektorima i gde ima dupliranja kadrova za isti posao, onih čija zvanja više ne postoje, ali i gde ima manjak ljudi.

Optimizaciju javnog sektora, koja je nužna na putu Srbije ka EU, sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a učestvuju sva druga ministarstva, uz stručnu pomoć Svetske banke.

Svetska banka daće stručne procene koja su to radna mesta za kojima više ne postoji potreba, kao i koji su to poslovi na kojima se dupliraju izvršioci.
Neki kadrovi, medjutim, i nedostaju, poput insprektora, tako da je i taj problem potrebno rešavati.

Mijatović je ocenio da se godinama u Srbiji zapošljavalo po partrijskim linijama i da je to bilo preveliko opterećenje za siromašnu državu kakva je Srbija.

"Bojim se da, kad krenu otpuštanja, to ne bude samo za one koji pripadaju opozicionim strankama, kao i da ne odu oni koji su kvalifikovani za svoj posao, jer bi to nanelo štetu kvaltietu državne uprave, koji nije visok", rekao je Mijatović.
Prema poslednjim podacima, za državu radi oko 493.000 ljudi.

Najviše je zaposlenih u sektoru obrazovanja - 177.170 osoba.

субота, 25. јул 2015.

Fejzbuk rasplamsava stare ljubavi kod starijih od 50

Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da stariji od 50 godina često pretražuju društvenu mrežu Fejzbuk u potrazi za starim ljubavima. Ali, još važniji zaključak ankete jeste taj da društvene mreže mogu mnogo pomoći u suzbijanju osećaja samoće kod starijih…

Istraživanje je sproveo sajt posvećen osobama preko 50 godina „Srebreni surferi“ (Silversurfers.com). Utvrdili su da se čak svaki šesti stanovnik Britanije uloguje na Fejzbuk da pronađe staru ljubav ili da postavi fotografiju koja pokazuje da se još dobro drži uprkos godinama.
Bezmalo polovina starijih od 50 na Fejzbuku smatra da će sve više i više koristi ovaj sajt jer će im to pomoći da ostanu u kontaktu sa svojim ljubavima.
– Preko 3.000 ljudi odgovorilo je na našu anketu i poruka je jasna: Fejzbuk je kralj društvenih mreža za osobe starije od 50 godina. Naše istraživanje takođe je otkrilo da je ovo mreža koja rasplamsava stare ljubavne vatre – rekao je direktor sajta Martin Lock.
Istraživanje je utvrdilo i da su među pomenutom grupom korisnika Fejzbuka najpopularniji postovi koji izazivaju osećaj nostalgije, zatim fotografije sa temom humanosti i korisni saveti.

Skoro 81 odsto starijih od 50 posećuje Fejzbuk bar dva puta dnevno, dok je 37 odsto izjavilo da često gleda šta njihovi prijatelji rade na Fejzbuku.

Upoznavanje sa načinom rada ove mreže pomaže starijima da ostanu povezani sa porodicom i prijateljima, i može pomoći da umanji osećaj samoće u poznim godinama, pokazalo je istraživanje, prenosi FirstPost.

уторак, 21. јул 2015.

Kina investira iz penzionog fonda u privatne banke

Kina investira iz penzionog fonda u privatne banke

Kineski državni penzioni fond investirao je u kompaniju Ant Financial koja se bavi finansiranjem u sektoru internet tehnologija, i koja je nastala od poznate kineske kompanije Alibaba.

Obim investicije nije objavljen, ali svejedno ona predstavlja novu tačku razvoja kineskog finansijskog tržišta, jer će se privatne finansijske institucije sada takmičiti sa državnim bankama kao što su Industrijska i Komercijalna banka Kine, i sve to uz blagoslov kineske vlade kroz direktne investicije.
Ant Financial odvojio se od Alibabe u septembru 2011. godine, i bio je u početku Alibabin nezavisni servis za uplaćivanje novca sa kompanijskih sajtova za onlajn trgovinu.
Od tada je firma napravila druge finansijske proizvode koji se takmiče direkno sa državnim bankama.

Kineske državne banke nisu bile efikasne u uslugama za stanovništvo i male biznise, pa izgleda da Kina očekuje da će slobodnijim razvojem privatnog bankarskog sektora pospešiti razvoj privrede i tržišta.

Prva investicija iz penzionog fonda obavljena je u petak, 3. jula 2015. godine, piše Quartz.

субота, 4. јул 2015.

KAD MUKA NATERA Srbija ima najobrazovanije berače malina na svetu

Malinjaci u prijepoljskom kraju puni su sezonaca, za koje se može reći da su najobrazovaniji berači malina. Pošto nakon završenog fakulteta ne mogu da nađu stalno zaposlenje, za mlade doktore, pravnike, inženjere berba je šansa za zaradu.
Minela Mujezinović je osnovnu školu završila kao vukovac, srednju kao đak generacije, a na Medicinskom fakultetu u Podgorici imala je prosek devet. U Beogradu bi već imala zvanje doktora, ali u Crnoj Gori Minelu Mujezinović do toga deli tromesečna stručna praksa. Kratki predah koristi kao sezonac u malinjaku.

- Ovo je možda najbrži put do novca. A što se uspeha tiče, ostao je samo ovaj administrativni deo. Zdravlja bože, možda bude šansa i da se nađe ovde posao. A ako se ništa u međuvremenu ne promeni, eto ostaje to inostranstvo - kaže Minela Mujezinović.

A doći do posla u prijepoljskom kraju nije lako. Među 6.000 nezaposlenih, na radno mesto čeka i veliki broj fakultetski obrazovanih.

- Sa sedmim stepenom na evidenciji imamo oko 250 nezaposlenih lica. Od toga 16 doktora medicine i sedam stomatologa - kaže Ana Pejović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje u Prijepolju.

Proizvođač malina Sanel Dizdarević tvrdi da malinu u prijepoljskom kraju beru najobrazovaniji sezonci. Svake godine angažuje 80 radnika, a intelektualna elita se ne libi teškog posla.

- Ima bar 10 radnika koji su visokoobrazovani. Tako da imamo i doktora, inženjera, prosvetnih radnika i pravnika... Ima ih iz svih oblasti - kaže Dizdarević.

Kad već ne mogu da dođu do posla za koji su dugo grejali stolicu, za egzistenciju moraju da se peku po suncu. A nakon kraha industrije, malina je u tom kraju postala poslednja opcija.

среда, 3. јун 2015.

Beneficirani radni staž

PIO fond: 13,8 odsto ukupnog broja penzionera ostvarivalo je pravo na beneficirani staž – 182.138 penzionera. Taj postotak je dugo bio oko 12 odsto, do 2012. godine…


Donosimo jednostavan pregled trenutno aktuelnih pravila, granica, minimuma, rokova za odlazak u penziju, starosnu, prevremenu ili sa beneficiranim radnim stažom: 
Ministarstvo rada Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, utvrđuje konkretna radna mesta u 36 oblasti privrede na kojima su ispunjeni uslovu u pogledu težine i uslova rada.Na ovim radnim mestima, penzija osiguranika ostvaruje se računanjem staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju.
Stepen uvećanja beneficiranog radnog staža iznosi dva, tri ili četiri meseca na godinu dana rada, a najviše se za 12 meseci efektivno provredenih na ovim poslovima može računati kao 18 meseci staža osiguranja (dodatnih 6 meseci).
Starosna granica za osiguranike koji za godinu dana ostvaruju 18 meseci staža može sesnižavati najviše do 50 godina života, dok za ostale kategorije beneficiranog radnog staža (dva, tri ili četiri meseca godišnje), minimalni uslov za sticanje prava na starosnu penziju iznosi 55 godina života.

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem, radnik na tim radnim mestima mora provesti najmanje 10 godina, odnosno 5 godinaako je utvrđena invalidnost.

Izmenama je uvedena i klauzula po kojoj je dodatni uslov za ostvarivanje prava na obračun beneficiranog radnog staža – da najmanje dve trećine staža osiguranik bude na ovim radnim mestima, u odnosu na ukupan staž osiguranika.

Usvojene izmene neće uticati na osiguranike kojima se staž računa sa dodatnih 6 meseci na godišnjem nivou (rudari, baletski umetnici). Oni će i dalje moći u penziju sa 50 godina.

PIO fond: 13,8 odsto ukupnog broja penzionera ostvarivalo je pravo na beneficirani staž – 182.138 penzionera. Taj postotak je dugo bio oko 12 odsto, do 2012. godine, ali tada su i vojni penzioneri postali deo PIO fonda.

Federacija BiH i Republika Srpska: penzioni sistem neodrživ

Dok u Republici Srpskoj penzioneri dobijaju uveravanje od Vlade da se neće smanjivati stopa doprinosa, dotle iz Federacije BiH stižu upozorenja da je odnos penzionera i zaposlenih radnika u BiH izjednačen.


Federalni zavod za MIO/PIO BiH upozorava da je odnos penzionera i zaposlenih radnika u BiH izjednačen. Da bi sistem funkcionisao, odnos bi morao biti makar četiri zaposlena na jednog penzionera.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u martu 2015. godine broj zaposlenih u BiH bio je 707.560 osoba. Prema statističkim podacima koje objavljuje sam Federalni zavod za MIO/PIO, broj penzionera u aprilu 2015. godine bio je 390.013. Ako se uzmu u obzir navedeni podaci, odnos je 1 : 1,81.
Federalni zavod je sasvim razumljivo alarmiran činjenicom da manje od dva zaposlena uplaćuje doprinose od kojih se isplaćuju tekuće penzije. Ovaj sistem jeste loš, a sa ovim odnosom postaje neodrživ.Usled kašnjenja priliva novca iz tekućeg meseca, iz meseca u mesec se pomera datum isplate penzija, a kada počnu, isplate traju po deset dana i duže. Ovaj problem će biti nastavljen, kako upozoravaju ekonomisti, zbog korišćenja priliva novca iz tekućih sredstava.
Deficit fonda je dostigao 125 miliona maraka, navodi se u članku portala Indikator. Prosečna penzija iznosi 370, 46 konvertibilne marke, a udruženja penzionera BiH traže povećanje od pet odsto.

Penzioneri u BiH brane i svoju zbirnu stopu od 41,5 odsto, a istu borbu vode i penzioneri Republike Srpske, ali za održanje stope koja iznosi 33 odsto.

Krajem maja 2015. godine Udruženje penzionera Republike Srpske dobilo je uveravanja od svoje Vlade da će penzioneri biti osigurani većim sredstvima i da će biti rešeni problemi u vezi sa najavljenim umanjenjem stope doprinosa.
Predsednik ovog udruženja Rade Rakulj izrazio je zadovoljstvo, kako prenosi RTSRS, ovom informacijom objasnivši da priča o smanjenju stope doprinosa predstavlja najveći problem u odnosima Vlade RS i Udruženja penzionera RS.

Ekonomisti pak zaključuju da, iako su opravdani svi zahtevi penzionera Federacije i Republike Srpske, penzioni sistemi, ovakvi kakvi su, dugoročno su neodrživi.

понедељак, 27. април 2015.

Matematika nataliteta: Kada se prave bebe

Brigu o tome kako zaštititi mlade od neželjene trudnoće i naučiti ih da koriste kontracepciju, zamenila je nova briga – kako motivisati mlade da rađaju i poboljšaju natalitetnu statistiku nacije: Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini.

  • Foto: jedna od 212 bronzanih statua u Park skulptura u Oslu, vajara Gustava Vigelanda, preuzeto odavde.
Danska je jedna od brojnih evropskih zemalja čiji su zvaničnici zabrinuti zbog malog broja novorođenih beba i strepe da visoka stopa nezaposlenosti destimuliše mlade da postanu roditelji. I italijanski ministar zdravlja nedavno je ovu mediteransku zemlju nazvao „umirućom”. Zvaničnici Grčke takođe brinu zbog činjenice da ekonomska kriza uzima danak u sve nižoj stopi rađanja.
Marijana Lomholt, nacionalna direktorka danske organizacije „Seks i društvo” ovih dana istupa u javnosti sa stavom:

– Godinama smo deci i tinejdžerima pričali samo o sigurnom seksu i zaštiti od neželjene trudnoće. Došlo je vreme da im kažemo kada treba da zatrudne.

U borbu za buduće danske bebe uključila se i jedna od vodećih turističkih agencija „Špijuni”, koja je, rukovođena statistikom koja govori da Danci imaju čak 46 odsto više seksualnih odnosa na odmoru, promovisala reklamni slogan „Uradite to za Dansku”, aludirajući na povećanje nataliteta u ovoj skandinavskoj zemlji.
Magistar Goran Penev, stručni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže da edukacija tinejdžera ima puno opravdanje, jer se zakoni biologije ne mogu čitati između redova:
– Sredina dvadesetih godina je idealno vreme da dete dođe na svet – iako mlade žene stalno pomeraju biološke granice, a sistem obrazovanja doprinosi težem osamostaljivanju mladih osoba, činjenica je da postoji optimalno vreme za rađanje.
Za prostu reprodukciju nacije potrebno je 2,14 dece po ženi, a u našoj zemlji na jednu ženu dolazi 1,36 dece. Zato se ne treba čuditi podatku da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.
Prosečna Srpkinja danas prvo dete rađa u tridesetoj godini, a ako se u porodilište prvi put ode na pragu četvrte decenije, rađanje drugog deteta je pod znakom pitanja. Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini i treba ih na vreme upoznati da rađanje u kasnijim godinama donosi više problema, smatra ovaj demograf.
Natalitetne studije govore da je potvrda o višem stepenu maminog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih kreveta u stanu. Jer, intelektualke i žene od karijere češće prekidaju trudnoću i ređe se odlučuju da imaju više od jednog deteta. U prilog tome svedoči i demografska statistika koja kaže da žene bez školske spreme imaju 0,7 dece više u odnosu na žene sa fakultetskom diplomom.

Majke u Francuskoj i Švajcarskoj rade četiri dana nedeljno

Uroš Smiljanić, koordinator programa u Asocijaciji za reproduktivno zdravlje, kaže da nema ničeg spornog u činjenici da edukacija o važnosti rađanja bude deo obaveznog obrazovanja tinejdžera, ali dodaje da odluka o rađanju spada u korpus osnovnih ljudskih prava.
– Činjenica je da odlaganje rađanja dovodi do niske stope nataliteta i starenja stanovništva, ali to su, nažalost, postali standardi zapadne civilizacije. Međutim, treba reći da pozitivan prirodni priraštaj imaju one zemlje koje se trude da ženama obezbede uslove za bezbrižnu trudnoću i roditeljstvo.
Majke u Francuskoj imaju četvorodnevnu radnu nedelju do detetove druge godine, a švajcarske majke rade samo četiri dana u nedelji sve dok dete ne napuni šest godina, kaže Uroš Smiljanić za list Politika.

Protest penzionera 1. maja u Beogradu

Protest penzionera zbog neustavnog smanjenja penzija nastavlja se skupom na Trgu Nikole Pašića, u 11 časova, 1. maja 2015. godine u Beogradu.

Tačno vreme i detaljan program protesta biće dogovoren između više udruženja penzionera koja će uzeti učešće u protestu, a Penzin će ih objaviti čim bude objavljeno prvo zvanično saopštenje.
U utorak, 28. aprila 2015. godine biće organizovana konferencija za štampu u Domu sindikata. Tada ćemo dobiti zvanično saopštenje.

Za sada, nezvanično saznajemo da će protest penzionera biti organizovan u više gradova u Srbiji, pa je čak moguće da će i u Beogradu biti više mesta protesnih okupljanja.

Podsećamo, dosadašnjim aktivnostima Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS)učinilo je nekoliko značajnih inicijativa:
Sa protesta 15. aprila penzioneri su uputili i dva otvorena pisma: