Странице

субота, 29. октобар 2016.

Protest sadašnjih i budućih penzionera – Poništimo neustavne i nemoralne zakone – 1. novembar 2016.


Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, podnela su Narodnoj skupštini Republike Srbije, 6. oktobra 2016. godine, dva zakonska predloga:
  1. Predlog zakona čijim se usvajanjem stavlja van snage Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i omogućava isplata penzija na nivou pre novembra 2014. godine, kao i redovno usklađivanje dva puta godišnje,
  2. Predlog zakona o PIO fondu, čijim se usvajanjem stvara mogućnost za promenu upravljačke strukture PIO fonda, tj. da uni koji uplaćuju i koji su uplaćivali u PIO fond imaju većinu u upravljačkoj strukturi, a ne Vlada Srbije, kako je sada, koja kao apsolutni vlasnik raspolaže imovinom koja nije njena.
Naše dve organizacije zakazale su za 1. novembar u 11 časova, na Trgu Nikole Pašića, protest penzionera i budućih penzionera, kako bi Vladi Srbije
 Skupštini Srbije, MMF-u, kao i predstavnicima Evropske unije i javnosti Srbije skrenuli pažnju da je poslednji trenutak da se prestane sa protivustavnim umanjenjem penzija, 
sa diskriminatorskim odnosom prema penzionerima i starim licima, kao i sa pritiscima koje aktuelna vlast vrši prema kategoriji građana koji su biološki najugroženiji i nemaju načina da zaštite svoja, na osnovu zakona i Ustava, stečena prava.

недеља, 23. октобар 2016.

Kako drzava prodaje imovinu penzionera???

СРПСКЕ БАЊЕ НА ПРЕКРЕТНИЦИ

Чекајући нове власнике

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 22.10.2016. у 22:00
Бање и рехабилитациони центри широм Србије ускоро добијају новог газду. Уместо Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије, у чијем је власништву већина бања и у чију се градњу од средине седамдесетих година прошлог века улагало парама од доприноса запослених, нови газда биће по пола држава и нови приватни власник. Тамо где за то буде прилике, држава је спремна и да све препусти новом власнику.
Од када је Александар Вучић, премијер Србије, у свом експозеу навео да је један од приоритета нове владе и приватизација бања, како би се од њих брзо направила профитабилна предузећа и објаснио да је недопустиво што Фонд ПИО тужи државу настојећи да докаже да има власнички удео у бањама, пензијски фонд се сложио с тим.
То, међутим, није био став и претходног руководства овог фонда које је у намери да сачува даље расипање сопствене имовине, у јуну 2006, поднело тужбу Уставном суду, због тадашње одлуке Владе којом се омогућава даља продаја бањских лечилишта, без зеленог светла правих власника. Став Фонда био је јединствен – да је недопустиво да се бање и специјалне болнице третирају као државна својина јер нема бање у Србији у којој Фонд није изградио макар један капитални објекат за рехабилитацију.
Slobodan Ratković
-Sve izvore pitke vode,banje,rijeke,jezera i sl.blago Srbije bi trebalo staviti u prioritet nad svim prioritetima.Kako bi se ta za život neophodna bogatstva mogla spasiti od rasprodaja i uništenja?Mislim da postopji više dobrih rješenja,a jedno bi moglo da bude slijedeće:da sve to bude vlasništvom PIO,i udruženo u jedinstveno akcionarsko društvo u kojem bi akcionari shodno vlastitom udruženom kapitalu dijelili profit,s tim da PIO zadrži 60%vlasništva.Izvorsku vodu flaširati,izvršiti markentiške promocije i prodavat je diljem svijeta.U banjskim,termalnim i sl.lječilištima obezbijediti stručan kadar i ekipe koje bi bile dobro pripremljene u smislu da svako radi posao za koji je osposoblen.I na kraju,PIO fondu svakog mjeseca uplaćivati adekvatnu protuvrijednost od profita u srazmjeri sa vlasništvom.Obezbijediti tehničku,sanitarnu,finansijsku i svaku drugu kontrolu i pooštriti krivičnu odgovornost

понедељак, 17. октобар 2016.

USPVLS i Jovan Tamburic piše....

O PUPS-u, vojnim penzionerima i narodnoj inicijativi za vraćanje penzija – Jovan Tamburić, USPVLS

Ove jeseni pokrenuta je narodna inicijativa za izmenu zakona i odredaba zakona koji su u suprotnosti sa zakonima i Ustavom Republike Srbije, ali i u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima čiji je država potpisnik.

U najavi protesta 1. novembra 2016. godine ovim povodom,

Jovan Tamburić iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, podseća na tok ovog, već decenijskog urušavanja položaja penzionera koje je počelo osnivanjem PUPS-a, urušavanjem ugleda i standarda vojnih penzionera, da bi kulminiralo smanjenjem penzija pre dve godine.

U tekstu koji je naslovljen „Zločin koji traje“, Jovan Tamburić piše…

Počelo je sa zloupotrebom podataka o penzionerima u fondu PIO, kada je formirano preduzeće PUPS.
 Bez znanja penzionera uveli su ih u akcionare preduzeća a sebe proglasili za njihove zastupnike. Savez penzionera Srbije i Udruženje vojnih penzionera Srbije su bili većinski akcionari.
Zapravo Savez penzionera Srbije je iskoristio znanja i veštine rukovodstva Udruženja vojnih penzionera Srbije da bi spiskove onih koji primaju penzije pretvorili u spiskove članova. 
Ništa od toga nije moglo bez podrške i tolerisanja aktuelne vlasti, tadašnje. Uklapalo se to u svetski trend zaglupljivanja i upravljanja masama. 
Naravno da su doneti i adekvatni propisi koji omogućavaju na račun PIO fonda, finasiranje i korištenje poslovnog prostora za potrebe istog. 
Preduzeće je krenulo silovito u stvaranje političkog i svakog drugog profita, kome drugom nego rukovodstvima. Za top menadžmet najviše pa po principu multilevel sistema, ostalima. U svemu tome dobili su i penzioneri. 
Naročito su ih se prisećali pred izbore kada se akcije PUPS-preduzeća potvrđuju na tržištu obmana i prevara glasača u Srbiji.

U lancu prevara penzionera, vojni penzioneri kao stratezi su opet bili prvi. 
Kako i ne bi kada tamo vode generali, pa još imaju i klub generalski kao trust mozgova i poštenja. 
Suprotno praksi u evropskim državama pristali su da se vojni penzioneri izbace iz Ministarstva odbrane u PIO fond Srbije, da im tamo te visoke penzije malo potkrate. Naravno da su inicijatori otpora i protesta rizikovali da tadašnja vlast otkrije šta su neki generali uzeli mimo zakona.
 Zbog straha od gneva NATO naklonjenog načelnika generalštaba Vojske Srbije i ministra vojnog, krenuše reforme sistema odbrane u kojoj, zbog svetle budućnosti Srbije, prvi padoše vojni penzioneri.
 Kako drugačije rušiti odbrambenu moć Srbije nego srušiti ugled i socijalni položaj vojnika. Tek su posle 4 godine sudovi a posle 7 godina i izvršna vlast priznala diskriminaciju. Zaključkom ju je Vlada Srbije, delimično ublažila, ali tako da je dug koji je PIO fond stvorio, od oko 300 miliona evra, pretvoren u 160 miliona.

Posle donošenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija , krenuše ocene o nemoralnosti neustavnosti, diskriminaciji kao da se to nije znalo pre.
 Opozicione stranke u Narodnoj skupštini Srbije propustiše „slučajno“ mogućnost i pravo da se obrate Ustavnom sudu Srbije, koji bi imao obavezu da se o Zakonu izjasni po hitnom postupku i tako otvori put prema Strazburu.
 I Predsednik Srbije ponosno stade u stroj onih koji odobriše otimanje imovine. Nesnalaženje ili namera?
 U sklopu neprekidne predizborne kampanje krenuše lideri PUPS-preduzeća i udruženja penzionera pod patronatom stranaka čiji su predstavnici u Narodnoj skupštini Srbije usvojili nemoralni zakon, da Zakon objašnjavaju kao volju pezionera, kao njihov doprinos očuvanju države Srbije.

http://www.penzin.rs/o-pups-vojnim-penzionerima-narodnoj-inicijativi-za-vracanje-penzija-jovan-tamburic-uspvls/

понедељак, 3. октобар 2016.

Грчка полиција бацила сузавац на пензионере

Грчка полиција бацила сузавац на пензионере

Аутор: Јасмина Павловић Стаменићпонедељак, 03.10.2016. у 15:18
(Фото Ројтерс/А.К.))
Од нашег дописника
Атина – Грчка полиција сузавцем  је растерала протест више хиљада пензионера који су покушали да се пробију до резиденције премијера Ципраса.
Биле су то мучне слике које су забележили сви домаћи и страни медији:стари људи пред полицијским кордоном,прса у прса,старица која са марамицом брише сузе и покушава да се заштити од сузавца али ни корак не одступа од снага реда!
Премијер Ципрас  је осудио употребу сузавца против пензионера и затражио да се такви инциденти више не понављају! Министру за заштиту грађана Никосу Тоскасу упутио је оштре критике после чега је и званично саопштено да се „убудуће,сузавац више неће употребљава на демонстрацијама  пензионера и радника.
Министарство заштите грађана је после сусрета Ципрас -Тоска издало саопштење у коме преузима сву политичку одговорност за немиле инциденте и употребу сузавца.
Све је почело на митингу на коме су пензионери који су до сада преживели већ тринаест смањења пензија захтевали да се зауставе нова кресања примања која је влада обећала међународним кредиторима у замену за кредитну траншу.
Практично, сви преговори са кредиторима,као и ови последњи који су услов да Грчка добије закаснели кредит од 2,8 милијарди евра,завршавају се са новим захтевима да се смање пензије.Пензионери су на свом митинугу упутили позив свим Грцима да устану против таквих мера!
Неколико десетина пензионера покушало је да пробије кордон полиције узвикујући пароле:“Срам вас било!“Затим је разјарена маса покушала да преврне аутобус интервентне полиције после чега је и употребљен сузавац.
За последњих годину дана пензије су се под притиском поверилаца драстично смањиле,од 20 до 50 посто што је многе породице довело на ивицу беде.Јер,неретко,од једне пензије живе примаоци али и деца,унуци.
Грчка је поново прва у ЕУ по броју незапослених и у тренутку када је тај проценат опет достигао 28 одсто,сваки евро је „велики као кућа”.
Број незапослених је достигао 1,12 милиона с тим што је од тога,преко 49 посто младих без запослења,оних које издржавају родитељи или бабе и деде.
Ако се уз то дода и укидање низа бенефиција,повећање пореза,поскупљење животних намирница, онда је јасно да грчки пензионери губе стрпљење. Према статистичким подацима,вишекратна смањења пензија довела су многе од њих на ивицу сиромаштва јер њих троје од петоро прима пензију од 700 евра,а 44,8 посто Грка мање од 665 евра, а од једне пензије живи 52 посто грчких домаћинстава.
Са ценама потрошачке корпе која је Грчку довела на прво место по скупоћи у ЕУ,са ванредним порезима који су уведени та сума је у овом тренутку,више него недовољна.
Последње немиле сцене са улица Атине изазвале су бурне реакције овдашње јавности,а опозиционим  политичким партијама дале су довољно материјала за нове оптужбе упућене  премијеру Ципрасу који је заједно са Сиризом,како поручују грчки комунисти,„показао да је изгубио контакт са реалношћу. Опозиција тражи расписивање ванредних избора.

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Zakon, praksa i primer

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Zakon, praksa i primer

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Zakon, praksa i primer

Zakon o nasleđivanju, u Članu 194. navodi:Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

[maxbutton id="3"]

Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan je od najčešćih i najznačajnijih naslednopravnih ugovora u našem pravu i regulisan je odredbama člana 194. do člana 205. Zakona o nasleđivanju.

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pisanom obliku i mora da bude overen kod sudije:

Zakon o nasleđivanju, Član 195: Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom, ugovor je ništav.
Overa ugovora o doživotnom izdržavanju može se podneti osnovnom sudu u mestu u kojem se nalazi nekretnina, ako je nekretnina predmet ugovora. Ako je predmet ugovora neka druga imovina, onda se on može overiti u bilo kojem osnovnom sudu. Uz predlog treba odneti i dokaze o vlasništvu imovine navedene u ugovoru. Po prijemu dokumentacije, sud će zakazati ročište na kojem će sudija overiti ugovor. Tek tada se ugovor smatra zaključenim.

Šta podrazumeva doživotno „izdržavanje“?

Zakon o nasleđivanju u poslednjem stavu člana 194. eksplicitno navodi šta se smatra „izdržavanjem“:
Član 194, stav 3: Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanjanaročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.”

Dakle, obaveza davaoca izdržavanja se ne sastoji samo iz materijalnih činidbi, već i iz moralnih obaveza koje je on ovim ugovorom dužan da ispuni, navodi sajt Paragraf.

U vezi sa tim, najbolje je citirati rešenje Okružnog suda u Beogradu od 2004. godine:
”ova vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za čitanje i dr.).”
Dok se materijalne obaveze mogu izvršavati i posredstvom trećih lica, obaveze vezane za negu i staranje o primaocu izdržavanja, moraju se ispunjavati isključivo putem ličnog kontakta dve ugovorne strane (davaoca i primaoca izdržavanja).
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti sklopljen i u korist izdržavanja više lica:
Zakon o nasleđivanju, Član 197: Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.
Treba imati u vidu da je ugovor o doživotnom izdržavanju prvenstveno ugovor između fizičkih lica koje ne vezuje radna delatnost davaoca izdražavanja:
Zakon o nasleđivanju, Član 196: Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Paragraf upozorava da je ugovor o doživotnom izdržavanju često predmet sudskog spora posle smrti primaoca izdržavanja. Obimna sudska praksa pokazuje da sudovi tumače i primenjuju ugovor o doživotnom izdržavanju pre svega u interesu primaoca izdržavanja, kao slabije ugovorne strane, posebno u pogledu:
  • svrhe zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju, koja se ne svodi samo na potrebu za materijalnim davanjima, već obuhvata i pružanje odgovarajuće nege, zbog čega ovaj ugovor ima i porodičnu i socijalnu dimenziju.
  • obaveze kontinuiranog davanja izdržavanja – davalac izdržavanja dužan je da svoju obavezu ispunjava onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja;
  • neizvesnosti (aleatornosti) ugovorne obaveze davaoca izdržavanja koja se odnosi na dužinu života primaoca izdržavanja, zbog koje se ne može unapred odrediti da li postoji srazmera uzajamnih davanja (visina troškova i koristi od predmeta ugovora koji primalac ostavlja), s tim što se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima konkretnog slučaja;
  • neprenosivosti obaveze davaoca izdržavanja na treće lice, s obzirom da primalac izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju očekuje da će se davalac izdržavanja starati o njemu u slučaju bolesti i starosti i upravo zbog toga se odlučuje da ugovor zaključi sa određenom osobom, zbog njenih osobina;
  • mogućnosti primaoca izdržavanja da raspolaže imovinom koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju za vreme trajanja tog ugovora, a u cilju zaštite interesa primaoca izdržavanja, koji ostaje vlasnik svoje imovine sve do svoje smrti.
U Zakonu o nasleđivanju, članovi 201 i 202, definišu se i dva razloga za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju:
  • Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa
  • Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.
Paragraf takođe napominje da je „ovaj i ovakav ugovor, veoma često, predmet kontroverzi, jer veoma često se istim, iz nasledstva, na posredan način isključuju zakonski naslednici, te se veoma često dešava, da epilog istih budu dugi i iscrpljujući sudski postupci, upereni protiv davaoca izdržavanja, tužbom za raskid ili poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju“.
Razlog koji naslednici često navode jeste nesposobnost za rasuđivanje davaoca izdržavanja prilikom zaključenja Ugovora. Ili eventualno, neispunjenje ugovornih obaveza na strani davaoca izdržavanja, odnosno njihovo rđavo ispunjenje.
Sudska praksa je stala na stanovište da je forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana, prvenstveno primaoca izdržavanja, pa se u svakom slučaju ceni da li je povreda forme dovoljan razlog za ništavost ugovora, na primer:
  • U slučaju kada primalac izdržavanja nije na svom jeziku bio upozoren da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu, sud je zauzeo stav da se radi o povredi forme koja dovodi do ništavosti ugovora.
  • U drugom slučaju, sud je ocenio da činjenica da primalac izdržavanja, iako pismen, nije potpisao ugovor, već je na ugovor stavio otisak prsta, ne utiče na punovažnost ugovora, kao i da ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut i neformalnim sporazumom.
U ovom pravcu kreće se sudska praksa koja u interesu primaoca izdržavanja pruža pravnu zaštitu i neimenovanom kvaziugovoru o doživotnom izdržavanju („nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju“), koji nije zaključen u formi propisanoj Zakonom o nasleđivanju, ako je u skladu sa opštim pravilima ugovornog prava, odnosno sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Takvu zaštitu uživaju i drugi pravni poslovi, npr. ugovor o poklonu ili neki neimenovani ugovor o prenosu svojine na nepokretnosti, ako sadrže odredbu o obavezi izdržavanja, piše Paragraf.

Primer ugovora o doživotnom izdržavanju

(Primer preuzet sa sajta „U pravu si!„)

UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Zaključen dana xx.xx.xxxx. godine u xxx(mesto) između:
  • [Ime[Ime i prezime][mes[mesto]li[ulica]o[broj]lje: Davalac izdržavanja) i
  • [Ime[Ime i prezime][mes[mesto]li[ulica]ro[broj]lje: Primalac
    izdržavanja)
Član 1
Primalac izdržavanja je jedini i isključivi vlasnik stana na adresi [mes[mesto]li[ulica]ro[broj]vršine 25m2, sagrađen na parceli br. xxxxxxx K.O. [bro[broj i ime katastarske opštine] se sporazumeo sa Davaocem izdržavanja i želi da ga ovaj doživotno izdržava, hrani, odeva, neguje i pazi, u bolesti odvodi do lekara i snosi troškove medicinskog lečenja, da ga posle smrti sahrani na primeren način, podigne nadgrobni spomenik i izda podušje po mesnom običaju, a u naknadu za sve to, Primalac izdržavanja ostavlja u svojinu Davaocu izdržavanja celokupnu ovde opisanu nepokretnost, sa pokretnim stvarima i to: frižider, veš-mašina, šporet, tv aparat, trpezarijski sto i četiri stolice, garderober, komoda, krevet.
Član 2
Davalac izdržavanja se obavezuje da doživotno izdržava Primaoca izdržavanja na način i pod uslovima opisanim u članu 1 ovog Ugovora.
Član 3
Predaja nepokretnosti i pokretnih stvari Davaocu izdržavanja odlaže se do smrti Primaoca izdržavanja.
Član 4
Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ovog Ugovora, ukoliko se međusobni odnosi ugovarača toliko poremete da postanu nepodnošljivi ili ako druga strana ne bude ispunjavala svoje obaveze.
Član 5
Sve troškove overe i realizacije ovog Ugovora plaća Davalac izdržavanja u celosti.
Član 6
Davalac izdržavanja može na osnovu ovog Ugovora upisati u javne knjige prava iz ovog ugovora, bez ikakve dalje saglasnosti i prisustva Primaoca izdržavanja.
Član 7
Eventualni sporovi koji nastanu iz ovog ugovora rešavaće se pred nadležnim sudom u Beogradu.
Član 8
Ovaj Ugovor sačinjen je u 8 istovetnih primeraka, od kojih dva pripadaju Primaocu izdržavanja, dok 6 primeraka pripada Davaocu izdržavanja.
DAVALAC IZDRŽAVANJA                                   PRIMALAC IZDRŽAVANJA

субота, 1. октобар 2016.

aминистративни одбор Скупштине Србије одобрио је, после једночасовне оштре полемике, Мири Петровић, посланици ПУПС-а, да, поред ове, обавља и функцију вршиоца дужности директора ЈП „Пошта Србије”. За ову одлуку гласали су сви посланици владајуће коалиције, тврдећи да је она у складу са законом, док су сви опозиционари били против, указујући да је противзаконита.
Полемику је отворила Бранка Стаменковић (ДЈБ), већ код одлучивања о захтеву Соње Подунавац да, поред тога што је заменик члана Републичке изборне комисије, обавља и функцију секретара Секретаријата за инспекцијске послове Скупштине Београда.
Стаменковићева је казала да је у овом мандату парламента већ седморо људи добило дозволу за обављање дуплих функција и позвала да се престане с том праксом и да се „вратимо духу Закона о Агенцији за борбу против корупције, који каже да један човек може да обавља само једну функцију, осим у изузетним случајевима”.
Ненад Константиновић (СДС) рекао је да не би требало по аутоматизму ни давати, али ни одбијати сагласност, већ о сваком случају треба решавати појединачно. Већина се сложила са овим ставом, па је Соња Подунавац добила сагласност и власти и већег дела опозиције.
Захтев Петровићеве био је споран. Александра Јерков (ДС) рекла је да постоји више сметњи, наводећи да су „директори јавних предузећа као посланици у прилици да гласају за одлуку о давању сагласности за задуживање предузећа на чијем су челу, што је чист сукоб интереса.” Александра Јерков је казала: „Очито је ЈП ’Пошта Србије’ постало наследна фирма ПУПС-а”.
Ненад Константиновић (СДС) оценио је да је „ово скандалозно, супротно закону и против онога што су све партије у кампањи обећавале – да неће бити гомилања функција”. Константиновић је казао да се директно крши Закон о јавним предузећима, који забрањује функционерима странака да буду директори јавних предузећа, а „на сајту ПУПС-а пише да је Мира Петровић потпредседник странке”.
Александар Мартиновић (СНС), председник одбора, рекао је да је влада Петровићеву именовала за вршиоца дужности: „Биће расписан конкурс за директора, дакле, не дајемо и нећемо давати сагласност за директора, а ко ће бити директор ’Поште’, видећемо.”
Дејан Шулкић (ДСС) сматрао је да је влада могла и неког другог из „Поште” да именује, „има стручњака, а ионако нам млади људи одлазе”. Милорад Мирчић (СРС) рекао је да је СРС начелно против дуплих функција и додао: „Разлика између вршиоца дужности и директора је у томе што је в. д. стање ограниченог рока. Очито да ПУПС сматра да је то њихова наследна функција. Треба да гласамо против овога, а колегиница би могла привремено да поднесе оставку на место посланика.”
Александар Мартиновић је рекао да се ствари мистификују из дневнополитичких разлога.
Он је казао да је одбор дужан да разматра сваки захтев који му стигне, да је на члановима одбора да гласају по савести, а да коначну одлуку доноси Агенција за борбу против корупције. Мартиновић је закључио: „Ово нема никакве везе ни са моралом, ни са здравим разумом, већ с пословником и законом, које је донела власт из 2008. године. Мени је крајње неморално и супротно здравом разуму што они који су донели пословник и закон мени спочитавају што их поштујем.”
За Маринику Тепић (ЛСВ) било је спорно то што Петровићева има имунитет као посланик, а Александар Мартиновић јој је одговорио да „имунитет штити посланика, а не вршиоца дужности директора, тако да Мира Петровић неће бити заштићена имунитетом као в. д. директора”.