Arsenije Stanković- vojni penzioner

Коментар с поводом......

На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије ( пун назив сам написао да би се читаоци упознали да такво удружење још постоји), појавило се саопштење под насловом: „ Урегенција Народној скупштини Републике Србије поводом поднете народне иницијативе“ којим председник Удружења, господин Љубомир Драгањац, иначе генерал у пензији, обавештава нестрпљиво заинтересовану јавност, чланове тог удружења, да је оштро упозорио председницу Скупштине Србије због игнорисања његове ииницијативе  „коју је потписало 33.898 чланова овог Удружења и других грађана,“ и да  су поднели „Народној скупштини предлоге закона и то: Предлог Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Предлог Закона о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 1`07/2009,101/2010, 93/2012, 63/2013, 102/2013, 75/2014 и 14/2014)“.

На крају ургенције господин Љубомир Драгањац без имало увијања обавештава председници Скупштине Србије да ће бити посла и за надлежни суд?

Господин Дргањац наводи да „ Овакво, објективно цењено, игнорисање предлога народне иницијативе већ резултира негативним коментарима и политичким тензијама међу потписницима народне иницијативе“?

Ето ти га на!

Колико до јуче тврдио је како руководство УВПС нема везе са политиком  а сада је забринут због „политичких тензија међу потписницима народне иницијативе“?

Ја сам разумео да је господин Драгањац више забринут због политичких тензија а мање због тога што се његова иницијатива не ставља на дневни ред седница Скупштине Србије.

Потписници народне иницијативе у организацији УВПС су углавном војни пензионери, које једино занима ко ће им на улици изборити који проценат више од закинутих пензија, и како се сами декларишу-политика их не интересује. Искрено сам се потрудио да из јавних извора дођем до сазнања о врсти, начину и времену испољавања наведених тензија, али нисам успео. А када нечега није било у медијима – то се није догодило. А када се нешто није догодило, тврдити да се догодило је или лаж без предумишљаја или манипулација са умишљајем.

Призвавши у помоћ индукцију као метод закључивања дошао сам до закључка, на основу ранијег опуса господина Љубомира Драгањца као председника УВПС, да се ради о информативној манипулацији војним пензионерима са умишљајем!

Званични сајт УВПС је препун тих прекорних саопштења председника УВПС органима и институцијама државе Србије, којима се ствара утисак код наивних војних пензионера, како ето неко брине о њиховим правима? Према реакцијама државних органа они на те прекоре реагују као што реагују на писма озлојеђених грађана, заведу их и чекају време да их ставе а/а! По правилу ништа од тих писанија није уродило плодом, све док нису почели улични протести војних пензионера. Господин Љубомир Драгањац то веома добро зна, али зашто би он угрозио своју позицију и почео да се стварно бори, раме уз раме са војним пензионерима, када он ионако сваког месеца узима део чланарине наивних војних пензионера као матријалну сатисфакцију због траума које трпи пишући разне дописе државним органима.

И док се господин Љубомир Драгањац брине на рачун војних пензионера, а Клуб генерала и адмирала се не оглашава поводом очигледне пљачке војних пензионера више због неспособности да било шта паметно каже а мање због мудрости, војни пензионери упадају у добро осмишљену замку и правду траже код кадије и његових судова и на тај начин отварају пут за повраћај само дела опљачканих пензија!

Господо војни пензионери, силом отето се не враћа дописима разних удружења државним органима нити тражењем правде пред оваквим домаћим судовима!

Проблем се решава силом а после се преговара!

Који облик силе нам стоји на располагању?

Јавни масовни улични протести, мирне блокаде рада институција које треба да решавају проблеме, захтеви за смену појединих одговорних политичара и челника институција који подржавају насталу ситуацију.

Политизација проблема и његово презентирање путем средстава јавног информисања!

Зашто политизација?

Зато што је суштина проблема одмазда прозападно оријентисане власти према Војсци Југославије која је бранила СРЈ од НАТО агресора. А најефикаснија одмазда се реализује одузимањем дела личних примања, у нашем случају-пензије.

Ако држава признаје УВПС као репрезентативно удружење војних пензионера, онда је мени нејасно зашто никада нисмо организовали протест са захтевом за смену руководства тог удружења? Многи од војних пензионера су организовали протесте, углавном ради личне промоције што ја разумем, али им никада није пала на памет идеја да постану репрезентативни. А ако нисте репрезентативни, мала је вероватноћа да ћете бити и уважавани.

Дакле, наша борба мора бити смислена и логична. 

Ја бих, као први корак, на чело УВПС довео личност која може и хоће да се бори за права војних пензионера. Господин Драгањац то може али због властитих интереса, неће. Дакле, да видимо ко је та личност међу нама која би могла да води војне пензионере? Бандоглаваца имамо на претек! Умишљених вође такође! Среброљубаца понајвише! Како наћи личност, поштену, елоквентну,образовану, харизматичну и од поверења  већине војних пензионера ? Личност која је спремна на жртве ради општег интереса? Знам да је то веома тешко!

Јако је тешко да  изађемо из властитих сујета и нереалних перцепција властитих величина. Како онда да решимо проблем?

Предлажем да организујемо велики протест с циљем довођења новог руководства УВПС, а старом захвалимо на досадашњем раду! То руководство имало је и добре одлуке али што је најважније није се снашло у новонасталим друштвеним условима. Речју, постали су кочница за остваривање материјалних права војних пензионера.

Ја нисам члан УВПС и може ми се приговорити да се мешам у унутрашње ствари неког удружења. Мој одговор је : Када би се УВПС бавио свињским полуткама, кромпиром и купусом, као господин Милан Кркобабић, ја никада не бих написао нити једну реч против УВПС. Али када УВПС даје себи за право да одлучује о мојим материјалним правима, која су регулисана Уставом и законима, онда та чињеница мени даје за право, исто на основу Устава и закона Србије, да се свом силином свога ума борим против таквих узурпатора. Има и једна логика која баш и није јача страна господе из УВПС – ако себи дајете за право да сте репрезентативни, онда ви представљате и мене јер сам и ја војни пензионер, и сама те чињеница ме квалификује да вас критикујем и смењујем. Ако се ипак прогласите да ви представљате само руководство УВПС, смањујте себи пензије колико вам воља и немојте да се борите за своја права.

Ми ћемо се борити за своја права.

Први корак биће да организујемо велики протест против руководства УВПС и покренемо широку акцију да људи престану да вас финансирају путем чланарина.

Сматрам да то није поштено према нашим сиромашним колегама који примају помоћ, али и то је решиво уколико социјална помоћ постане приоритет у раду УВПС. Иначе социјална помоћ коју УВПС даје сиромашним колегама једина је морална препрека коју имам према руководству УВПС, да га не нападнем свим расположивим средствима. Међутим, руководство УВПС је одговорно за настало стање, због којег морамо да прибегнемо привременом уништавању руководства оваквог удружења. 

Својим несхватљиво аутистичним ставом изазвали сте цепање УВПС и тиме срушили једниство војних пензионера Србије и индиректно генерисали анимозитет људи, како војних пензионера, тако и грађана према војној професији и одбрани.

Зато ћете морати или да се вратите изворним принципима Удружења и постанете прави браниоци интереса свих војних пензионера и чланова њихових породица или ћете морати да одете. Учинићу све да вас смене ваши чланови! Хоће ли ме подржати, не знам. У том случају нека не млате празну сламу причама о томе како им је руководство УВПС на челу са председником криво за матреијалну ситуацију у којој смо се нашли!

Видимо се на пролеће !  

Отсећи хидри краке.Арсеније Станковић

Арсеније Станковић

Završio  IX Beogradsku gimnaziju, Vojno tehničku akademiju i Visoku vojnopolitičku školu JNA.
Poslediplomske sudije pohađao i na FPN u Beogradu.
Radio u kontraobaveštajnim i obaveštajnim organima Generalštaba JNA i VJ.
Bio Izaslanik odbrane SRJ u NR Kini.
Oženjen, otac dvoje dece.

Поштовани пензионери Србије,

Ја сам, као и ви, пензионер а имам и поприлично година живота. Уместо да време проводим учећи унука и у игри са једногодишњом унуком, ја, као и већина вас, не могу да осетим то задовољство јер су ми деца напустила Србију! Сада, преко „Скајпа“ моја супруга и ја помажемо унуку да савлада француски језик уместо да га учимо да воли своју земљу и свој, српски језик!

Знам ја да нисам једини чији се корени овде гасе, има нас на хиљаде! Готово да нема породице у Србији из које неко није натеран да „добровољно“ бежи од овог зла које се дешава српском народу. Српском народу, који цео свет види као вредне и способне раднике и одличне стручњаке! А то зло се запатило од деведесетих наовамо и само мења облике и пружа пипке као стокрака хидра у намери да нестанемо као народ! И говори нам како смо нерадници, како смо незадовољни платом од 200 еура, као смо рај за капиталисте када радимо за најмању надницу у Европи, када нам се уместо озбиљне економије нуди некаква жичана мануфактура? Хеј , човече, на стотине радника провлачи каблове између ексера и прави електричне инсталације за „светски реномиране фирме“. Прави привредни бум! Зна ли глава те стокраке хидре да је то технологија од пре 2. Светског рата и мора ручно да се ради! Да моташ цели радни век изолир траку око каблова?

Пред нашим очима та стокрака хидра својим пипцима уништава све што вреди у Србији – економију, војску, морал, територију, вулгаризује веру и Православље! Дојучерашњи атеисти постали су напрасно верници у првом реду сваког верског догађаја резервисаног за ударну вест у информативним гласилима истих тих дојучерашњих атеиста.

Та хидра која је превазишла и саме камелеоне у мимикрији мења своје облике! Звала се комунистичка, па социјалистичка а онда социјалдемократија! А та социјалдемократија родила је на десетине мутаната способних да прождеру све што народ створи. Толико је прождрала да смо ми пензионери остали голи, што се каже „до коже“! Али, нећемо дуго да чекамо, гулиће нам и кожу, ако не кажемо, доста!

Хоћемо ли ми дозволити да се та хидра, премешта са трпезе на трпезу и несметано наставља да ужива у започетој гозби? Хоћемо ли ми, својим гласовима да учествујемо у њиховој гозби?

Ја нећу хидри да дам свој глас и рећу ћу вам зашто нећу!

Нећу зато јер не пристајем да будем израбљиван 21. веку. Европа је тај период прошла пре 100 година!

Нећу, јер не пристајем да ми неко узима пензију како му се ћефне, а да другоме даје, опет како му се ћефне!

Нећу јер је толико бахата и дрска да већ 26. година лаже овај народ како је светла будућност на хоризонту!

Нећу јер јер те и тужи и суди како јој се ћефне!

Нећу јер је отерала младост Србије а оставила само оне којима може да манипулише како јој се ћефне!

И могао бих тако да настављам да набрајам до судњега дана зашто нећу да им дам глас!

Ја ћу да дам свој глас ономе ко ми све то није радио све ове године.

Постоји ли таква политичка странка којој пензионери Србије могу да верују?

Дуго је није било!

Али појавила се. Без велике помпе! Једва се изборила да на поштен начин пређе цензус! Али изборила се!

И ево је ту.

Српски покрет Двери!

Све на што се председник Двери Бошко Обрадовић обевезао према пензионерима Србије, испунио је!

На великом протесту пензионера Србије био је одмах иза руководства УСПС. Све време протеста. Није дошао само да се слика.

Политички програм Српског покрета Двери није политички памфлет! Он је реалност за коју се боре млади људи. Зер није највећи апсурд да пензионере подржавају млади људи док исти ти пензионере седе у својим собичцима заробљени наметнутим мишљењем о томе како нам је одлично јер смо живи?

Ја верујем тој младости. Она је извор прогреса! Младим људима је Србија у срцу!

Време је да стокракој хидри отсечемо краке. Учинимо то на председничким изборима.

Ми пензионери и наша деца заједно!

politički komentari

недеља, 25. децембар 2016.

Четке и метле.

Пре неки дан, Главни одбор ПУПС-е одржао је седницу- перформанс за медије у Центру „Сава“ – са углавном безличним садржајем и циљем у још проблематичнијој режији политички недораслог др. Милана Кркобабића.

Да се политичка мудрост не наслеђује очигледан је пример др. Милан Кркобабића који од оца др. Јована није наследио ама баш ништа од те мудрости, осим председничке столице, и озбиљно прети да уништи дело свога оца који је, хтели то да признамо или не, за живота штитио интересе пензионера Србије. За пензионере није релавантна позадина дела др Јована Кркобабића, већ суштина – права пензионера нико није смео да дира!

Господин министар без портфеља ( то су они министри којима се даје да нешто раде у складу са вољом премијера, али не морају ништа да раде, нешто као резервна енергија која се ангажује у „пику“, када треба додатно манипулисати одређеном друштвеном групом, као што је то сада случај, пред председничке и вероватне парламентарне изборе), Др Милан Кркобабић, невешто, рекло би се поприлично дилетантски- што је постала препознатљива карактеристика неких министара- настоји да оваквим и сличним перформансима убеди пензионере Србије како је ПУПС још увек некаква реална политичка сила?

Након свих дешавања која су задесила пензионере Србије, посебно војне пензионере и високообразовани кадар пезионера Србије са „високим“ пензијама, грубим кршењем свих повеља о људским правима и забрани дискриминације по овој основи, несувисле пароле др Милана Кркобабића, тако својствене времену соцреализма, из кога поменути министар тешко да може да учини корак напред, заслужују да се коментаришу једино са – село гори а Кркобабић о поштама!

Слушајући његов јавни наступ, у емисији  РТС у којој његови саговорници нису могли да сакрију подсмехе, и на Главном одбору ПУПС-е, све више нас уверавају да је господин др Милан Кркобабић идеалан промотер једино за отварање пословница Поште на југоистоку Србије. Посебно нас одушевљава чињеница да се ПУПС побринуо да се тим пензинерима обезбеди „брз“ нтернет и услуга плаћања комуналија, без да иду у Пирот, Белу Паланку или Бабушницу, и тако им отворио прозор у свет обмана и лажи. Очекивао сам да др. Милан Кркобабић објасни одушевљеним мештанима да су то дигитализоване централе и системи веза, да им прича о предностима које ће дигитализација донети развоју сточарства, пољопривреде и заустављању миграције и беле куге која је постала опаснија од било које безбедносне претње за пригранична подручја са Бугарском, али од свега тога ништа из два проста разлога. Први је што поменути министар вероватно нема појма о свему томе а други је што је његов искључив циљ да обезбеди гласове за владјућу већину.

Такав ПУПС себе проглашава заштитником пензионера Србије?

Та партија, као и многе друге, више не постоји, осим неколицине људи који настоје да живе на грбачи пензионера који још увек не схватају шта се дешава!

Фасцинантна је упорност којом господин др. Кркобабић продаје пензионерима „Потемкинова села“ и нуди заштиту интерса која све више личи на класично рекетирање. Коначно није ли и сам запретио да ко не гласа за актуелну коалицију може џаба да чека поштара са пензијом!

За такве противуставне изјаве иде се у апс због кривичног дела изазивања панике и ширења лажних вести, а господин др. Кркобабић постаје министар без ресора.

Неко је изгледа добро проценио да су способности господина др Кркобабића веома употребљиве у отварању пошта по забитим деловима Србије, у којима живе искључиво пензионери, а рађају се једино по које јагње и јаре, јер су млади одавно отишли „преко“ да потроше силно богатство стечено у Србији!

Међутим, поставља се питање смислености ангажовања др. Кркобабића? Могу ли гласови неколико стотина неиформисаних пензионера надоместити сигуран губитак стотина хиљада гласова пензионера након продаје њихових уставом и законима гарантованих имовинских права?

Зато ме политички перформанси господина др. Милана Кркобабића све више подсећају на обећања господина Шећероског из периода председничких избора и рађања демократије 90. година. На срећу, пензионери су еволуирали и знаће да казне све оне који то заслужују на предстојећим изборима а „ четке и метле“ ће морати да прораде ако желимо да са себе сперемо муљ у коме смо се нашли, не нашом вољом!

http://arsenijes.blogspot.rs/

Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić

Ekonomija u praksi 22.12.2016. - Jovan Tamburić, radio emisija-
Radio 2 M.

Какофонија из Браће Југовића 19.

Удружење војних пензионера Србије огласило се 6. децембра 2016. године текстом „ Тамбурашка диверзија Јована Тамбурића на истину“ путем званичног сајта, којим је председник Удружења, господин Љубомир Драгањац изнео своје виђење акуелне политичке ситуације у коју су, вољом актуелне власти, инволвирани интереси војних пензионера Србије али и интереси материјално угрожених припадника Војске Србије, неадекватним покушајем да се актуелни друштвени проблеми пребаце на терен обрачуна са једним човеком, председником Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, господином Јованом Тамбурићем.

Након неколико саопштења председника УВПС, читаоцима је постала јасна чињеница да уважени господин није кадар да се јавно експонира као озбиљан аналитичар српске политичке сцене и у том контексту није ни реално очекивати од њега да разуме место и улогу организације на чијем је челу.

Повод за храбрији али невешт излет уваженог господина Љубомира Драгањца, у свет јавне полемике вероватно се налази у чињеници да је на препознато рађање једне нове социјалне снаге – свих пензионера Србије и синдиката у Војсци и полицији, што свакао није чињеница коју треба игнорисати јер се грубо меша у наметнуту атомизацију интереса друштвених група и политичких странака у Србији, и да је за такав излет добио „ветар у леђа“.

Преплашен чињеницом да је неко у име војних пензионера говорио на протесту Војног синдиката Србије, навикнут да не ради ништа док му неко одозго не каже шта, господин Драгањац је брже боље о својој лојалности известио председника Владе Србије. Нажалост, чињеница је да је на протесту говорио Јован Тамбурић у име политички свесних војних пензионера Србије остаје, и господин Драгањац има проблем да ће му се ускоро захвалити на ограниченој способности држања под контролом војних пензионера. Формално, господин Драгањац је у праву када се хвата за сламку некоректног представљања господина Тамбурића. Али само то! Суштина остаје- све је више чланова УВПС који су присутни на протестима и све је веће осипање чланства тог удружења, мада, не може се негирати чињеница да је то удружење има бројно чланство.

Оно што то Удружење чини минорним јесте одсуство заступања битних интереса властитог чланства, које креира господин Љубомир Драгањац. Истина је да ово удружење има добре социјалне програме, а још већа истина је да у том удружењу већину чине разумни чланови.

Оно што господин Драгањац није могао да сакрије у свом трактату о истини јесте да се пензионери повезују са политичким странкама!

Тачно господине Драгањац! Ја сам највећи заговорник програма да војни и други пезионери Србије своја права могу да остваре само кроз институције парламентарне демократије. Сваки Ваш даљи покушај обарања ове тезе био би још један показатељ Ваше политичке необразованости или лицемерја. За почетак објасните место и улогу господина Константина Арсеновића, потпредседника ПУПС-е и Скупштине Србије, и на чијим гласовима је то постао?

О очекиваном бесмислу Ваше анализе „диверзије Јована Тамбурића на истину“не вреди трошити речи јер осим личних увреда, аргумената нема.

Један детаљ залужује пажњу.

Незаинтересован за оно што чини Удружење војних пензионера Србије, ја сам предложио УСПС да Вам се дописом обратимо с циљем да заједно спроведемо Народну иницијативу и дословно сам тврдио оно што и ви тврдите и то јесте истина-да имате најбољу ифраструкруру и да бисмо заједно вероватно постигли много више, рачунајући да ви имате подршку позиције а ми делова опозиције.

Ви сте у својој препотенцији и политичкој послушности-ћутали.На допис нисте одговорили. Инсистирао сам код председника УСПС да Вам поново пошаљемо допис, рачунајући барем на културу дијалога. И тада сте ћутали! Онда сам преузео обавезу да Вас назовем телефоном, што сам и учинио!

Ви знате садржај Вашег монолога! Култура дијалога, комуникације и домаћег васпитања ми не дозвољава да трошим време. објашњавајући да критика функције није критика личности.

Сасвим погрешно закључили сте да ми покушавамо да искористимо УВПС за своје циљеве. То није немогућ мотив неких људи. Али мотив УСПС, УСПВЛС као и мој лични, били су крајње поштени и у интересу пензионера Србије! Нажалост Ви то или не можете или не смете да схватите!

Такође, критизерски оцењујете формирање Координационог тела, јер сте у својој препотентности неинформисани. Идејни творци формирања Координационог тела били смо Вуликић Милован и ја. Ја сам на три састанка инсистирао да Миле Бјеливук формализује ФБ групу, као човек који је имао највеће поверење чланова те групе и Миле је то прихватио тек након трећег састанка-на моје инсистирање. Јован Тамбурић са тим нема никакве везе.

Намерно, 13.маја 2015. године, разговарао сам са једним генералом, и замолио га да вас назове и пренесе мој предлог да организујете састанак свих „фракција“ војних пензионера. Случајно или не, увече се на вашем сајту појавило саопштење да ће састанак бити 25. маја ( датум небитан). У међувремену сам се састао са генералом Костом Арсеновићем два пута у намери да видимо као да спречимо даље растакање монолитности војних пензионера Србије. Константин Арсеновић се декларисао као члан ПУПС-е који са војним пензионерима скоро да нема никакве везе?

Коначно, господо, шта је спорно и шта је „неистина“ у обраћању господина Јована Тамбурића јавности. Која је суштина „диверзије“. Ви се исувише лако упуштате у оцене за које немате аргументе. Називате удружења војних пензионера „минорним“ мислећи на малобројно чланство? Какав је смисао свега тога? Чије ви то интерсе штитите? Да ли се вама не одбија сваког месеца од пензије? Јесте ли због тога сретни? Да ли вам се чини да сте дискримисани или привилеговани? Зашто вам се сваког месеца осипа чланство а расте код других удружења. Да ли је могуће да смо баш сви ми необразована маса којој смисао политичког живота треба да одреди некакво руководство Удружења војних пензионера Србије.

Ако већ не смете да пустите на вољу свом гласу здравог разума, не спутавајте оне који имају потребу да буду на страни истине, правде и борбе за бољу Србију. Останите да живите у љуштурама идеолошке прошлости у којима сте и те како добро пливали. Ништа вам не замерам! Сви смо били део тога! Не морате ни да будете „мслећа бића“. То је ваше право.

Али, сваки ваш напад на оне који се боре за уставност и законитост у Србији, биће адекватно раскринкаван.

И понављам, једини начин да војни пензионери Србије буду поново јединствени јесте да сами чланови смене актуелно отуђено руководство УВПС.Ако то не учине саучесници су у разбијању јединства војних пензионера Србије!

Имате ви дивне и способне људе и надасве поштене!

Знам многе!  

И сви мислимо исто!
Пренео сам вам њихове речи!

http://arsenijes.blogspot.rs/2016/12/19.html?spref=fb

Krkobabić otvorio Sajam za penzionere.

Krkobabić otvorio Sajam za penzionere. Krkobabić. Za penzionere. Sve smo čuli.

MAGAZIN GODINE, SRBIJA | 28.11.2016. |  0 | PENZIN

Prvi sajam za penzionere na Novosadskom sajmu otvorio je ministar bez porfelja Milan Krkobabić, a otvaranju je prisustvovao i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, prenosi Tanjug. Ime neke ironije u tome da jedan od najbolje situiranih penzionera u Srbiji nalazi za shodno da se „kolegama“ penzionera uopšte obraća nakon grubog kršenja sopstvenih predizbornih obećanja i upornog zastupanja sumnjive teze da je smanjenje penzija bilo preko potrebno, neophodno, i zakonito.

Napomena: Penzin je najavljivao ovaj događaj kao dodatnu aktivnost za penzionere Novog Sada i okoline. Ali, onda se na otvaranju pojavio, i penzionerima obratio, niko drugi do ministar Krkobabić…

Jednostavno, neke stvari ne treba mešati, a PUPS (o kom smo mišljenje izneli i u tekstu na ovom linku), niti bilo koji predstavnik ove organizacije, svakako ne pripada tamo gde se, makar nominalno, nude neki sadržaji za penzionere. 

Ovde nije stvar dopadanja ili ličnog mišljenja, već je stvar u tome da bivši penzioner-direktor JP Pošta Srbije, i sadašnji penzioner-ministar, ne bi trebalo više da se obraća penzionerima u čiji je džep zavukao ruku neustavnim smanjenjem penzija.

 Međutim, izgleda da je bilo preveliko iskušenje da samo dan posle sramne isplate „jednokratne pomoći“ (gle slučajnosti u datumima!) gospodin Krkobabić iskoristi priliku da objašnjava da 5.000 dinara nije malo, jer eto, to je bezmalo jedno njegovo prepodne na državnoj plati. Uživajte dalje u Tanjugovom saopštenju i izjavama govornika na otvaranju Sajma…

Otvarajući sajam Krkobabić je rekao da je Sajam za penzionere „samo prva u nizu manifestacija koje će biti organizovane sa ciljem poboljšanja uslova za život penzonera“:

– Nema boljeg mesta od Novog Sada sa koga ćemo krenuti u regionalnu kampanju „Pristojan grad“ tokom koje ćemo niz gradova u Srbiji učiniti prijatnim za život penzionera – rekao je Krkobabić novinarima.

On je istakao da je ta sajamska manifestacija okupila privrednike, zdravstvene radnike, PTT, osiguravajuća društva i da on očekuje da na nekim narednim Sajmovima za penzionere vidi i obrazovne ustanove jer, kako je kazao, ljudi trećeg doba imaju pravo i da se usavršavaju, pogotovo u delu informatičke obuke.

Krkobabić je rekao da su penzioneri izgradili sajmove, banje, fabrike, i da zato penzije moraju biti redovne. On je naglasio da su penzioneri prethodnog dana dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara i da je ona za njih izuzetno značajna.

– Neki kažu da je ta pomoć mala, neki da nije, ali treba znati da je u Srbiji 1.700.000 penzionera i da je za tu pomoć iz budžeta izdvojeno oko 70 miliona evra. To nisu mala sredstva, ali smo se dogovorili da će država svaki put pomoći penzineruima kada u kasi obezbedi dovoljno sredstava da takva pomoć može biti nesmetano isplaćena – rekao je Krkobabić.

On je naglasio da su penzioneri za iznos od 5.000 dinara mogli da, kako je rekao, „kupe 100 kilograma kupusa ili džak i po krompira“ i da im to mnogo znači.

Otvaranju Sajma za penzionere prisustvovali su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova na čelu sa sekretarom Predragom Vuletićem, direktor Pokrajinskog PIO fonda Slavko Imrić i direktorka Pošte Srbije, Mira Petrović, takođe član PUPS-a, koja je zamenila svog saradnika i stranačkog kolegu u fotelji direktora tog javnog preduzeća – bez konkursa.

POBUNA penzionera protiv PUPS-a u Vranju

• POBUNA penzionera protiv PUPS-a

Jovanović sa svojim saborcima FOTO S. Tasić/OK Radio

 01.08.2016 - 10:34

Desetak članova vranjskog Udruženja penzionera tvrde da Gradimir Jovanović, aktuelni zamenik predsednika lokalne Skupštine i predsednik GrO PUPS-a u Vranju, uzurpira prostorije Udruženja za potrebe svoje partije.

Penzioner  S.R. navodi da njegove kolege iritira, kako kaže, okupacija prostorija Udruženja od strane PUPS-a u Lenjinovoj ulici u centru Vranja, jer su, “to  prostorije svih penzionera, a ne samo penzionera koji pripadaju ovoj partiji”.

Udruženje penzionera inače koristi prostorije za druženje i druge aktivnosti, za nijh ne plaća zakup, ali plaća svetekuće troškove.

S.R. dodaje da PUPS koristi njihove prostoriji poslednjih nekoliko godina, a ne plaća kiriju, vodu i struju.

- Jovanović je došao u prostorije koje mu ne pripadaju, i u kojima ne bi trebalo da bude PUPS - poručuje S. R.

Sa druge strane, Gradimir Jovanović negira ovakve navode, uz obrazloženje da u Udruženje penzionera svraća povremeno.

- Svu poštu iz GO PUPS - a dobijam na kućnu adresu, i sa Glavnim odborom stranke komuniciram preko svoje kućne adrese.

Kao član Udruženja koji plaća članarinu svratim tamo povremeno.
 
PUPS je sastanke održavao kako kad, nekad i u Udruženju penzionera, a  nekada i u prostorijama SPS - a dok smo bili u koaliciji u prošlom mandatu.

Sa svojim saradnicima mogu da se vidim i dogovaram kako u Udruženju, tako i u kafani, jer ne želimo da upravo takvima koji vam se javljaju da dajemo povoda za ogovaranje i intrige - kaže Jovanović.

Miroslava Trajković, predsednica Udruženja penzionera i potpredsednica PUPS-a, kaže da prostorije Udruženja pripadaju svim penzionerima, bez obzira da li su članovi neke ili nijedne stranke.

- U početku je tu bilo i nekih stranačkih obeležja PUPS-a, ali sada ne. Sve svoje sednice smo održavali u zgradi Komiteta - kaže Trajkovićeva.

Nezadovoljni članovi Udruženja penzionera najavlju da će nastaviti, kako kažu, borbu za ono što im pripada i što se grubo zloupotrebljava u političke svrhe.