Стратегија меса и месних прерађевина УВПС

субота, 24. јун 2017.

На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије, 16. јуна ове године, написано је саопштење које гласи: 

„Председник УВПС Љубомир Драгњац и директор ,,Yuhor-export“ AD Драган Миладиновић потписали уговор о пословној сарадњи. Реномирана фирма из Јагодине се уговором обавезује да члановима УВПС омогући да у продавницама тог производно-трговинског ланца широм Србије купују деликатесну робу уз попуст од седам одсто, а свеже месо с попустом од три одсто, с тим да се попуст неће примењивати на артикле који у тренутку обављања куповине већ налазе на неком попусту или акцији.
Услови повлашћене продаје важиће само за куповину која се обавља готовином (укључују се и плажање картицама), а приликом одложеног плажања неће бити зарачунаване камате. Куповина чековима моћи ће да се одлаже до 90 дана, али без попуста.
Технику остваривања попуста, списак продавница ,,Yuhora“ и све друго значајно за ову акцију, објавићемо за неколико дана.

Напомињемо да ће попуст моћи да користе само чланови УВПС, уз презентовање чланске карте.“

Не одбацујем могућност да је аутор ове колумне из неког другог света и да не разуме суштину хуманитарног бизниса председника УВПС господина Љубомира Драгањца,

 иначе генерала у пензији, али чињенице у вези са делатностима овог удружења

 које има нереалне амбиције да буде фактор заштите права војних пензионера Србије

 од тираније власти и  приземног склапања уговора о пословној сарадњи која се односи на месо, месне прерађевине и деликатесе, дају ми за право да поставим питање о чему се заправо ту ради?

Руководство тог удружења су углавном бивши генерали и пуковници и звучи дегутантно да се они данас баве месом и месним прерађевинама, када су војни пензионери највише погођени нецивилизацијским смањењем пензија. Реалније би било да се то Удружење бави организацијом смислених протеста  ширих размера због прећутне пљачке образованог дела грађана Србије, него што се бави месом и месним прерађевинама, готовином и попустима на акцији.

Опет, могуће је да аутор ове колумне има нереално високе стандарде и да је акција председника УВПС, као потписника уговора са „Јухор-експортом“, реалан домет тог удружења?

Међутим, да ли ствари стоје баш тако?

Последња реченица саопштења објашњава суштину:

“ Напомињемо да ће попуст моћи да користе само чланови УВПС, уз презентовање чланске карте“.

In medias res!

Дакле, само чланови УВПС!
 

Да бисте постали члан морате да плаћате чланарину.

Када нисте у стању да мотивишете људе да се учлане у УВПС ( које одавно не штити виталне интересе војних пензионера, и због тога је евидентно константно опадање броја чланова), онда се прибегава оваквим бесмислицама да се дође до чланарине!

Не оглашава се руководствоУВПС у вези са Косовом и Метохијом, придруживањем Европској Унији, нити се стварно супротставља спорном Закону о привременом начину исплате пензија, нити га ти озбиљни проблеми интересују. 

Оно што интересује руководство УВПС, према датом сопштењу, јесу бизнис и чланарине!

Или аутор греши када од руководства УВПС очекује више домете?

Могуће је да зато Народна скупштина Републике Србије и не реагује на протест председника УВПС господина Љубомира Драгањца у вези са поднетом Народном иницијативом за престанак важења споменутог Закона о пензијама!

Што не иде не иде!

Или се бавите политиком или месом и месним прерађевинама.

У првом случају биће чланова и чланарина а у другом.....ствари су јасне!

Војни пензионери Србије своје виталне интерсе могу да заштите једино путем иституција парламентарне демократије. Ово значи да морају да оснују своју политичку странку, која ће у средишту програма имати заштиту виталних интереса државе Србије.

Удружење војних пензионера Србије има потребну инфраструктуру за оснивање политичке странке.

 Нама би се прикључила и она Србија којој су обе ноге у Србији а не једна у Вашингтону а друга у Бриселу. 

Први корак је да се определимо – јесмо ли за месо и месне прерађевине на попуст уз чланску карту УВПС

и презрив поглед грађана,

 или за живот достојан човека у 21. веку?

http://arsenijes.blogspot.rs/

Krkobabićev sin "mlati" 3,5 plate!

Krkobabićev sin "mlati" 3,5 plate!

Mlađani Stefan Krkobabić, sin Milana Krkobabića, lidera PUPS-a i direktora JP "Pošta Srbije", na mestu potpredsednika Privredne komore Beograda (PKB), u kojoj ga je otac i zaposlio odmah nakon studija, zarađuje oko 150.000 dinara mesečno!

Može mu se da ovako uživa: Krkobabić junior

Kako su mediji već pisali, 27-godišnji Stefan pre tri godine zaposlio se u PKB-u, i to u Centru za ekonomsku politiku, odakle je vrlo brzo postavljen na poziciju sekretara za mala i srednja preduzeća. Nedavno je pak, i pored mnogo iskusnijih kolega, imenovan na funkciju potpredsednika PKB-a. Da pozicija sama po sebi nije dovoljna, već da posao mlađanom Krkobabiću treba i materijalno da bude pogodan, najbolje govori upravo podatak o njegovoj zaradi.
Kako Alo saznaje, Krkobabić tako mesečno inkasira oko 150.000 dinara, odnosno 3,5 prosečne plate!
I u samom PKB smo pokušali da dobijemo odgovor na pitanje kolika je tačna plata novopostavljenog potpredsednika, ali ostali smo uskraćeni za taj podatak. Ni sam Krkobabić nije bio raspoložen da razgovara o svojoj plati.
- Mladi treba da dobiju šansu da se zaposle i unovče svoje znanje, a ovde imamo primer jednog bahatog i bezobzirnog ponašanja.
Ovo je slika i prilika toga kako se politički uticaj koristi da se rodu rođenom omogući mesečno 150.000 dinara, što je degradiranje svih mladih ljudi koji se trude, a nemaju mame i tate na položaju - ocenjuje za Alo Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost".
Kako dodaje, sama činjenica da je Krkobabić očigledno došao u PKB po političkoj liniji, bez konkursa i nadmetanja sa pametnijima i sposobnijima od sebe, jeste sramota i za Privrednu komoru Srbije.
- To je opšta bruka i pokazatelj kako se dobro zapošljavaju mamini i tatini sinovi, dok drugi uopšte ne mogu da se zaposle - zaključuje Spasić.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/491785/Krkobabicev-sin-mlati-3-5-plate 

VELIČANSTVEN SKUP VOJNIH PENZIONERA 27.4.sala Opstine Novi Beograd

VELIČANSTVEN SKUP VOJNIH PENZIONERA

Bilo je to juče 27.apria 2017. godine, u vremenu od 11,00 do 13,30 časova, održan je skup vojnih penzionera u Sali Gradske opštine Novi Beograd. Sala je bila puna oko 400 prisutnih vojnih penzionera. Skup je organizovalo Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije ( USPVLS ). Na svojim plećima izneli su organizaciju i održavanje skupa Predesednik USPVLS gospodin Tamburić Jovan i njegov zamenik Mile Delić. 

Znam da je bilo još vojnih penzionera koji su im pomogli, ali ih ne navodim jer ne znam sve detalje. Ovo je prvi ovakav skup koji je imao za cilj da informiše vojne penzionere o njihovim zakinutim pravima i da čuju iz usta eksperata kako se boriti da bi povratili zakinuto, oteto i povratili dostojanstvo vojnih penzionera.

 O skupu bi će sve reperezentovano u pisanim i elektronskim medijima, a moje pisanje ono što sam hteo da kažem na skupu, ali nije bilo ni prilika ni mogućnost, niti je imalo vremena. 

Pa ovako:

1.- Sedeo sam u predsedništvu koje je rukovodilo skupom. Prema meni je licem bio okrenutu svi prisutni učesnici. Pogled na punu salu je bio impozantan. Prsutni su bili tako lepo obučeni i lično doterani kao da dolaze na kongres SKJ. Slušali su izlaganja eksperata da je mogla da se u sali čuje muva. Svakog govornika su ispraćali posle izlaganja aplauzom.

2.- Na licima prisutnih svako je mogao da zaključi da se radi o skupu intelektualaca trećeg doba. Bogatih znanjem i iskustvom. Lica koja su tokom svog radnog veka znala samo za pravdu i poštenje. Njima je strano sadašnje bezakonje i lopovluk aktuelne vlasti. Dok su radili, bez pogovorno su izvršavali naređenja pretpostevljenih i uvažavali ličnost potčinjenih. Sada su zbunjeni i razočarani i u Vojsku koja nas je odbacila kao trinaesto prase, i u Ministarstvo rada i RF PIO koji su sada naša nova penzionerska kuća.

3.- Još veća gorčina se skuplja u usta, kada vojni penzioner sazna da je srpsko pravosuđe na strani lopova i onih koji zakidaju osnovna ljudska prava vojnih penzionera. Kada, zahvaljujući takvom pravosuđu vojni penzioneri su izloženi pljački od strane RF PIO, potpomognuti od strane ministarstva rada i Vlade R.S.

ZAKINUTA PRAVA VOJNIM PENZIONERIMA

4. Vojne penzije su u periodu od 2000-2007. godine, po Zakonu o VJ trebale su da se usklađuju prema visini prosečne plate u Republici Srbiji i da osnovica penzije bude tri puta veće od neto prosečne plate u Srbiji. Tadašnja demoktarska vlast, ne da nije svakog meseca usklađivala plate u Vojsci i vojne penzije, nego nije uopšte povećavala plate i penzije u Vojsci od 01.01.2004. godine, do 01.09.2006. godine. Tako su penzije na dan 31.12.2007. godine, pale sa 100%, na 38%. I tako je ostalo.

5.- Takozvani '' mali dug '', svima je poznato, ali od 01.08.2004. godine, do danas nije isplaćeno još 12.000 vojnih penzionera. Vojska, FSOVO i RF PIO se prave ludi, a ljudi koji nisu naplatili dugovanje i ne zanju da ih to sleduje i kako mogui to da ostvare. Logično bi bilo da im to Vojska ili RF PIO isplati ili da makar daju USPVLS spisak tih lica sa adresama pa da ih mi animiramo.

6.- Poznato je svima pojam '' 11,06% ''. Od 01.januara 2008. godine, vojni penzioneri su penzioneri R.S. Usklađivanje penzija vrši se po republičkim propisima kao i za sve ostale penzionere u R.S. Prvo povećanje u iznosu od 11,06%, od 01.01.2008. godine, nisu hteli da nam daju. Posle devet godina internim dogovorom Vlade R.S. i RF PIO, bez ikakvog validnog dokumenta vanredno nam usklađuju penziju za 6,57% umesto za 11,06%. Isplatu duga po osnovu uvećanja penzija za 6,57%, kako se odvijala svi znate. Sada svi vojni penzioneri koji su penzionisani do kraja 2007. godine, primaju umanjenu penziju u iznosu od 4,21%. To je ono što nam nisu dali 11,06% već 6,57%.

7.- RF PIO vojnim penzionerima isplaćuje penzije mimo Rešenja o penzionisanju, jer su ona stavljena van snage sa stavljenjem van snage Zakona o VJ. Oni kažu da nam penzije isplaćuju na osnovu nominalnog zatečenog iznosa od 01.01.2012. godine. RF PIO kaže da ne postoje propisi da nam rešenja prevedu sa vojnih bodova na lične bodove. To isto kaže i Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, čovek koji ima osnovnu dužnost da priprema nacrte zakona , podzakonskih akata i drugih propisa u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.

8.- Upravni sud nije sposoban, ili se pravi lud, da po mojim tužbama donese Presudu i obaveže RF PIO da mi prevede Rešenje o penzionisanju, te da mi RF PIO isplaćuje penziju na zakoniti način.

ZAŠTO DRŽAVA DOTIRA PENZIJE?

9.- Stalno bombarduju penzionere da RF PIO nema dovoljno svojih para za isplatu penzija, i da se iz budžeta dotira oko 40%. Vojni penzioneri imaju intelektualni potencijal da obore takve tvrdnje. I to treba da urade. Ima veliki broj pitanja na koje treba utvrditi prave odgovore i to:

 • Koliko je novca od doprinosa za penzije utrošeno u druge svrhe mimo penzije od 1945. godine do danas? • Zašto sukcesijom država ne vrati sve objekte koji su delimično ili potpuno izgrađeni novcem penzionera?

 • Koliko je država poklonila radnog staža nekim sadašnjim penzionerima a da za taj staž nije uplačivan novac u Fond za penzije? • Invalidaka penzija nije stečena penzija. Da me pogrešno neko ne shvati. Treba da postoji ali da opterećuje budžet a ne Fond za penzije?

 • Od kojih para se isplaćuju nacionalne penzije, sportske penzije i ko zna koja druga davanja koja nemaju veze sa Fondom za penzije? Divac prima sportsku penziju u iznosu od 166.000,00 dinara, od kojih para. Pa nije valjda od novca koje sam ja a i ostali penzioneri uplaćivali dok smo radila da bi danas primali penziju.

• Zašto zaposleni u RF PIO ( ima ih oko 4.000 zaposlenih ) primaju plate od novca Fonda za penzije? Oni su državni službenici i treba da ih država plaća iz trezora.

• Kako RF PIO može sebi da poveća ( pre tri godine ) plate za 30% mimo Zakona i nikom ništa? • Kako RF PIO može svojm zaposlenima da daje beskamatne stambene kredite i kojekakve jubilarne nagrade i pomoć za novorođenčad od novca Fonda za penzije?

10.- Da li vam je poznato da je DRI, gospodin Sretenović, pronašao 250 nepostojećih penzionera. Ja se pitam koliko stvarno RF PIO isplaćuje nepostojećih penzionera i na čiji račun taj novac se sliva.

 Vrlo je interesantan podatak da je direktor Sektora za finansije RF PIO gospodin Ivan Mimić na tu dužnost od osnivanja RF PIO od 1992. godine. Taj čovek odgovara svim sistemima vlasti: Miloševiću, Đinđiću, Koštunici, Tadiću i sada Vučiću. Zašto? Zato jer obezbeđuje da RF PIO bude protočni bojler Budžet – RF PIO – vladajuće garniture.

BANJE I UPRAVLJANJE BANJAMA

11.- Banje su građene i bile u društvenoj svojini, a zatim prevedene kao državna svojina. RF PIO je državna institucija sa Upravnim odborom od 7 članova od koji su 4 člana državni službenici. Kakvo je to bacanje prašine u oči penzionerima da su banje njihovo vlasništvo.

 Da li ima neko ko zastupa interese nas penzionera pa da kaže to je vaše ( da pripada RF PIO ). Poznate su mi neke tz. presude u korist RF PIO. To neko stručan treba da dokumentovano reprezentuje nama penzionerima.

12.- Bio sam i video: • Mataruška banja. Hotel osam spratova, sav u mermeru zatvoren, ne radi. Banja kao mesto, mrtvo mesto. • Banja Koviljača, svi objekti predratne reprezentativne vile napuštene. • Kuršumlijska banja, od 1999. godine, zatvorena, ni jedan stanovnik države Srbije ne živi u Kuršumlijsku banju?????

 Verovatno su i ostale banje na takvom nivou da čekaju da ih neko kupi za 1,00 dinar. Šta u vezi sa tim radi RF PIO. Šta radi upravni odbor RF PIO koji je državni organ. 

13.- Da je uziman novac iz Fonda za penzije i njime da su građene banje u to verujem i siguran sam da je to tako. A da je neki novac stečen kao dohodak u banjama uplaćivan u Fond za penzije, siguran sam da nije.

ŠTA TREBAJU DA RADE VOJNI PENZIONERI

14.- Makar svakog meseca organizovati ovakav skup i informisati zainteresovane dokle smo stigli u ostvarivanju nekih prava. Ja sam bio na četiri satanka, dva u Min. odbrane i dva u Min. rada, i pet puta u RF PIO. Bio sam na 15. protesta vojnih penzionera.

 Prvi protest 24.11.2014. godine, je bio najinteresantniji. Izazvao je paniku kod aktuelne vlasti. Čim smo počeli da se prikupljam tadašnji ministar Gašić je poslao izaslanike da nas privole da odustanemo od protesta i da ragovaramo sa njim. Da skratim.

 Sve razgovore koje smo vodili i u ministarstva i u RF PIO su bili razgovori gluvih telefona. Sagovornici sa vojnim penzionerima nisu smeli bilo šta da kažu na naša postavljena pitanja. Samo su nas slušali i obećavali da će to razmotriti i da će nas izvestiti.

Pre donošenja Zaključka, tvrdo su obećali da će nas zvati da zajednički dogovorimo kako rešiti 11,06%. Pokojni Arsenović je plačnim glasom ( Bog dušu da mu oprosti ) u Skupštini molio da Draganjca zovu na razgovor.

 I Draganjac je sa njima skuvao čorbu po receptu 6,57%.

15.- Vojni penzioneri nisu ni insistirali, pa nisu do danas stigli do kabineta Vlade R.S. Vlada R.S. je na nezakoniti i perfidan način uz pomoć Draganjca kao reperezentativnog predstavnika svih vojnih penzionera, donela akt Zaključak, najniže pravne vrednosti, kojim nam RF PIO nastoji da za sva vremena zakine penziju za 4,21%. To vojni penzioneri ne smeju da dozvole. Ne samo zbog para, već i zbog svog intelektualnog obraza. Nismo mi ovce za šišanje, to moramo da shvatimo.

16.- Vučićev Zakon o umanjenju penzija je kriminalni akt države prema penzionerima i starim licima. Bila su tri protesta Udruženja sindikata penzionera Srbije i deo vojnih penzionera okupljenih oko Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije. Verovali ili ne, vojni penzioneri iz bliže i dalje okolone Draganjca bojkotovali su ove proteste. Pa šta reći za taj deo vojne inteligencije. Sramota. Ovo su samo neki mali segmenti kojim želim da dam svoj doprinos informisanju. Ja verujem da svi vojni penzioneri sve ovo dobro znaju. Nisam hteo da pišem o mojim saznanjima o odnosu pravosuđa prema RF PIO i suzbijanju njihovog nezakonitog rada i pljačke vojnih penzionera. Na sledećem sastanku nastavićemo priču.

Dragoslav Ivanović Član USPVLS 28.04.2017. godine

arsenije stanković pukovnik u penziji i vojni izaslanik

март 2017.

Ко кога и зашто подржава?

На недавно одржаном протесту пензионера Србије, у организацији Удружења синдиката пензионера Србије и Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, 28. марта на Тргу Николе Пашића, прочитано је и писмо подршке Војног синдиката Србије.

На званичном сајту Војног синдиката Србије то писмо подршке није објављено. На мој допис електронском поштом Војном синдикату Србије са молбом да ми доставе информацију да ли је и којим медијима достављено писмо подршке, одговорио ми је господин Предраг Јевтић текстом:“ Ваша порука је примљена“?

У протеклих годину дана Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије активно је помагало јавне активности-протесте Војног синдиката Србије, значајним присуством војних пензионера и говорима председника тог удружења, господина Јована Тамбурића, који је тим говорима и подршком ВСС изазвао неоправдане реперкусије по УСПВЛС.

Ја сам у више разговора са господином Тамбурићем изразио жељу да се састанем са руководством ВСС да бих се лично уверио у капацитете и намере руководства ВСС, као и ради договора о обиму и методу међусобне подршке.

Нажалост, разговор са челницима ВСС Србије, као ни са челницима неких политичких странака ( осим са Бошком Обрадовићем), с циљем прикупљања података за процену о смислу сарадње и позитивним ефектима те сарадње по статус војних пензионера Србије, нису реализовани уз моје присуство, а неки реализовани разговори и без присуства Јована Тамбурића, све више су ме уверавали да ствари не иду добрим током и да је читава представа о заједничким интересима фикција срачуната на промоцију појединаца.

Такво понашање УСПС, ВСС као и господина Тамбурића резултирало је мојим прекидом било какве активности у УСПС а касније и оштрим сукобљавањем са ставовима Јована Тамбурића у вези са подршком УСПС, ВСС и подршком Вуку Јеремићу и Саши Јанковићу, које је имало за последицу моје иступање из чланства у УСПВЛС.

Оно што је битно јесте чињеница да никада мање војних пензионера није било на протесту 28, марта и да су „председници“ удружења војних пензионера више окупирани личним амбицијама него никада угроженијим правима војних пензионера Србије као јасним одговором прозападних снага пензионисаним припадницима Војске Југославије. Оно што агресор није успео агресијом успешно завршава мерама Владе Србије.

Због несхватања времена у коме живимо и наше реалне позиције и снаге у друштву, трпимо поразе због, вероватно, процедуралних грешака УВПС приликом подношења Народне иницијативе Скупштини Србије,  брзоплетог везивања за удружења која нас не желе осим као пчеле радилице у реализацији властитих интереса, пружања подршке ВСС  који реално нема никакве интересе да помаже војне пензионере јер то објективно и није у стању.

Уместо да све своје снаге усмеримо на стварање једне нове, јединствене и времену примерене организације удружења војних пензионера Србије, која ће бити у стању да се на релевантан начин наметне као озбиљан партнер Влади у одлучивању о судбини војних пензионера, ми због неспособности појединаца, уз коју обично иду и друге негативне карактеристике, тонемо све дубље.

Зар није време да на чело разних удружења војних пензионера дођу људи који себе не виде као посланике  у Скупштини или као реактивиране генерале и пуковнике?

Арсеније Станковић

Završio  IX Beogradsku gimnaziju, Vojno tehničku akademiju i Visoku vojnopolitičku školu JNA.
Poslediplomske sudije pohađao i na FPN u Beogradu.
Radio u kontraobaveštajnim i obaveštajnim organima Generalštaba JNA i VJ.
Bio Izaslanik odbrane SRJ u NR Kini.
Oženjen, otac dvoje dece.

Poziv na tribinu 27 aprila sala Opstine Novi Beograd

среда, 19. април 2017.

Poziv na tribinu u Opstini Novi Beograd 27 aprila u 10 55 h

АПР27

Трибина „Остваривање законских права пензионисаних војних лица

Јавно

  · Организатори: Jovan Tamburic i UPVLS

 

• clock

  четвртак 27. април од 10:55 до 13:00 Следеће недеље

• pin	Сала општине Н. Београд

  Детаљи

  Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије
  дана 27.04.2017. године, организује јавну трибину на тему:
  
  Остваривање законских права пензионисаних војних лица Србије
  
  Циљеви организовања јавне трибине:
  -сучељавања ставова правника о кршењу и остваривању уставних и законских права пензионисаних војних лица Србије,
  -информисање јавности, државних и фонда ПИО о предлозима и захтевима за оставривање свих законских права пензионисаних војних лица.
  Учесници: истакнути правници-адвокати, представници Министарства одбране, Министарства рада и фонда ПИО, пензионисана војна лица и средстава информисања. 
• 
  Место: Велика сала општине Нови Београд,
  Време: 11,00-13,00 часова, 27.04.2017. године
  
  Програм трибине:
  
  1. Остваривање права пензионисаних војних лица Србије на дуг по основу усклађивања из 2004. године
• 2. Остваривање права на ванредно усклађивање војних пензија од 11,06%, остваривање права на усклађивање од 4,21% за 2007. годину, спровођење одлука Уставног и пресуда Управног суда Србије.
• 3. Умањење пензија од децембра 2014. године, по основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, доношење решења о умањењу и повраћај обустављеног дела пензије.
• 4. Право на увећање пензије по основу рада под посебним условима и увећање пензије по основу стажа преко 40 година. 
• 5. Проблеми остваривања права пензионера на стамбено обезбеђење.
  У главном делу трибине адвокати ће говорити на изабрану тему, после чега ће се водити обједињена расправа и одговарати на постављена питања из публике.

Arsenije Stanković- vojni penzioner

Коментар с поводом......

На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије ( пун назив сам написао да би се читаоци упознали да такво удружење још постоји), појавило се саопштење под насловом: „ Урегенција Народној скупштини Републике Србије поводом поднете народне иницијативе“ којим председник Удружења, господин Љубомир Драгањац, иначе генерал у пензији, обавештава нестрпљиво заинтересовану јавност, чланове тог удружења, да је оштро упозорио председницу Скупштине Србије због игнорисања његове ииницијативе  „коју је потписало 33.898 чланова овог Удружења и других грађана,“ и да  су поднели „Народној скупштини предлоге закона и то: Предлог Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Предлог Закона о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 1`07/2009,101/2010, 93/2012, 63/2013, 102/2013, 75/2014 и 14/2014)“.

На крају ургенције господин Љубомир Драгањац без имало увијања обавештава председници Скупштине Србије да ће бити посла и за надлежни суд?

Господин Дргањац наводи да „ Овакво, објективно цењено, игнорисање предлога народне иницијативе већ резултира негативним коментарима и политичким тензијама међу потписницима народне иницијативе“?

Ето ти га на!

Колико до јуче тврдио је како руководство УВПС нема везе са политиком  а сада је забринут због „политичких тензија међу потписницима народне иницијативе“?

Ја сам разумео да је господин Драгањац више забринут због политичких тензија а мање због тога што се његова иницијатива не ставља на дневни ред седница Скупштине Србије.

Потписници народне иницијативе у организацији УВПС су углавном војни пензионери, које једино занима ко ће им на улици изборити који проценат више од закинутих пензија, и како се сами декларишу-политика их не интересује. Искрено сам се потрудио да из јавних извора дођем до сазнања о врсти, начину и времену испољавања наведених тензија, али нисам успео. А када нечега није било у медијима – то се није догодило. А када се нешто није догодило, тврдити да се догодило је или лаж без предумишљаја или манипулација са умишљајем.

Призвавши у помоћ индукцију као метод закључивања дошао сам до закључка, на основу ранијег опуса господина Љубомира Драгањца као председника УВПС, да се ради о информативној манипулацији војним пензионерима са умишљајем!

Званични сајт УВПС је препун тих прекорних саопштења председника УВПС органима и институцијама државе Србије, којима се ствара утисак код наивних војних пензионера, како ето неко брине о њиховим правима? Према реакцијама државних органа они на те прекоре реагују као што реагују на писма озлојеђених грађана, заведу их и чекају време да их ставе а/а! По правилу ништа од тих писанија није уродило плодом, све док нису почели улични протести војних пензионера. Господин Љубомир Драгањац то веома добро зна, али зашто би он угрозио своју позицију и почео да се стварно бори, раме уз раме са војним пензионерима, када он ионако сваког месеца узима део чланарине наивних војних пензионера као матријалну сатисфакцију због траума које трпи пишући разне дописе државним органима.

И док се господин Љубомир Драгањац брине на рачун војних пензионера, а Клуб генерала и адмирала се не оглашава поводом очигледне пљачке војних пензионера више због неспособности да било шта паметно каже а мање због мудрости, војни пензионери упадају у добро осмишљену замку и правду траже код кадије и његових судова и на тај начин отварају пут за повраћај само дела опљачканих пензија!

Господо војни пензионери, силом отето се не враћа дописима разних удружења државним органима нити тражењем правде пред оваквим домаћим судовима!

Проблем се решава силом а после се преговара!

Који облик силе нам стоји на располагању?

Јавни масовни улични протести, мирне блокаде рада институција које треба да решавају проблеме, захтеви за смену појединих одговорних политичара и челника институција који подржавају насталу ситуацију.

Политизација проблема и његово презентирање путем средстава јавног информисања!

Зашто политизација?

Зато што је суштина проблема одмазда прозападно оријентисане власти према Војсци Југославије која је бранила СРЈ од НАТО агресора. А најефикаснија одмазда се реализује одузимањем дела личних примања, у нашем случају-пензије.

Ако држава признаје УВПС као репрезентативно удружење војних пензионера, онда је мени нејасно зашто никада нисмо организовали протест са захтевом за смену руководства тог удружења? Многи од војних пензионера су организовали протесте, углавном ради личне промоције што ја разумем, али им никада није пала на памет идеја да постану репрезентативни. А ако нисте репрезентативни, мала је вероватноћа да ћете бити и уважавани.

Дакле, наша борба мора бити смислена и логична. 

Ја бих, као први корак, на чело УВПС довео личност која може и хоће да се бори за права војних пензионера. Господин Драгањац то може али због властитих интереса, неће. Дакле, да видимо ко је та личност међу нама која би могла да води војне пензионере? Бандоглаваца имамо на претек! Умишљених вође такође! Среброљубаца понајвише! Како наћи личност, поштену, елоквентну,образовану, харизматичну и од поверења  већине војних пензионера ? Личност која је спремна на жртве ради општег интереса? Знам да је то веома тешко!

Јако је тешко да  изађемо из властитих сујета и нереалних перцепција властитих величина. Како онда да решимо проблем?

Предлажем да организујемо велики протест с циљем довођења новог руководства УВПС, а старом захвалимо на досадашњем раду! То руководство имало је и добре одлуке али што је најважније није се снашло у новонасталим друштвеним условима. Речју, постали су кочница за остваривање материјалних права војних пензионера.

Ја нисам члан УВПС и може ми се приговорити да се мешам у унутрашње ствари неког удружења. Мој одговор је : Када би се УВПС бавио свињским полуткама, кромпиром и купусом, као господин Милан Кркобабић, ја никада не бих написао нити једну реч против УВПС. Али када УВПС даје себи за право да одлучује о мојим материјалним правима, која су регулисана Уставом и законима, онда та чињеница мени даје за право, исто на основу Устава и закона Србије, да се свом силином свога ума борим против таквих узурпатора. Има и једна логика која баш и није јача страна господе из УВПС – ако себи дајете за право да сте репрезентативни, онда ви представљате и мене јер сам и ја војни пензионер, и сама те чињеница ме квалификује да вас критикујем и смењујем. Ако се ипак прогласите да ви представљате само руководство УВПС, смањујте себи пензије колико вам воља и немојте да се борите за своја права.

Ми ћемо се борити за своја права.

Први корак биће да организујемо велики протест против руководства УВПС и покренемо широку акцију да људи престану да вас финансирају путем чланарина.

Сматрам да то није поштено према нашим сиромашним колегама који примају помоћ, али и то је решиво уколико социјална помоћ постане приоритет у раду УВПС. Иначе социјална помоћ коју УВПС даје сиромашним колегама једина је морална препрека коју имам према руководству УВПС, да га не нападнем свим расположивим средствима. Међутим, руководство УВПС је одговорно за настало стање, због којег морамо да прибегнемо привременом уништавању руководства оваквог удружења. 

Својим несхватљиво аутистичним ставом изазвали сте цепање УВПС и тиме срушили једниство војних пензионера Србије и индиректно генерисали анимозитет људи, како војних пензионера, тако и грађана према војној професији и одбрани.

Зато ћете морати или да се вратите изворним принципима Удружења и постанете прави браниоци интереса свих војних пензионера и чланова њихових породица или ћете морати да одете. Учинићу све да вас смене ваши чланови! Хоће ли ме подржати, не знам. У том случају нека не млате празну сламу причама о томе како им је руководство УВПС на челу са председником криво за матреијалну ситуацију у којој смо се нашли!

Видимо се на пролеће !  

Отсећи хидри краке.Арсеније Станковић

Арсеније Станковић

Završio  IX Beogradsku gimnaziju, Vojno tehničku akademiju i Visoku vojnopolitičku školu JNA.
Poslediplomske sudije pohađao i na FPN u Beogradu.
Radio u kontraobaveštajnim i obaveštajnim organima Generalštaba JNA i VJ.
Bio Izaslanik odbrane SRJ u NR Kini.
Oženjen, otac dvoje dece.

Поштовани пензионери Србије,

Ја сам, као и ви, пензионер а имам и поприлично година живота. Уместо да време проводим учећи унука и у игри са једногодишњом унуком, ја, као и већина вас, не могу да осетим то задовољство јер су ми деца напустила Србију! Сада, преко „Скајпа“ моја супруга и ја помажемо унуку да савлада француски језик уместо да га учимо да воли своју земљу и свој, српски језик!

Знам ја да нисам једини чији се корени овде гасе, има нас на хиљаде! Готово да нема породице у Србији из које неко није натеран да „добровољно“ бежи од овог зла које се дешава српском народу. Српском народу, који цео свет види као вредне и способне раднике и одличне стручњаке! А то зло се запатило од деведесетих наовамо и само мења облике и пружа пипке као стокрака хидра у намери да нестанемо као народ! И говори нам како смо нерадници, како смо незадовољни платом од 200 еура, као смо рај за капиталисте када радимо за најмању надницу у Европи, када нам се уместо озбиљне економије нуди некаква жичана мануфактура? Хеј , човече, на стотине радника провлачи каблове између ексера и прави електричне инсталације за „светски реномиране фирме“. Прави привредни бум! Зна ли глава те стокраке хидре да је то технологија од пре 2. Светског рата и мора ручно да се ради! Да моташ цели радни век изолир траку око каблова?

Пред нашим очима та стокрака хидра својим пипцима уништава све што вреди у Србији – економију, војску, морал, територију, вулгаризује веру и Православље! Дојучерашњи атеисти постали су напрасно верници у првом реду сваког верског догађаја резервисаног за ударну вест у информативним гласилима истих тих дојучерашњих атеиста.

Та хидра која је превазишла и саме камелеоне у мимикрији мења своје облике! Звала се комунистичка, па социјалистичка а онда социјалдемократија! А та социјалдемократија родила је на десетине мутаната способних да прождеру све што народ створи. Толико је прождрала да смо ми пензионери остали голи, што се каже „до коже“! Али, нећемо дуго да чекамо, гулиће нам и кожу, ако не кажемо, доста!

Хоћемо ли ми дозволити да се та хидра, премешта са трпезе на трпезу и несметано наставља да ужива у започетој гозби? Хоћемо ли ми, својим гласовима да учествујемо у њиховој гозби?

Ја нећу хидри да дам свој глас и рећу ћу вам зашто нећу!

Нећу зато јер не пристајем да будем израбљиван 21. веку. Европа је тај период прошла пре 100 година!

Нећу, јер не пристајем да ми неко узима пензију како му се ћефне, а да другоме даје, опет како му се ћефне!

Нећу јер је толико бахата и дрска да већ 26. година лаже овај народ како је светла будућност на хоризонту!

Нећу јер јер те и тужи и суди како јој се ћефне!

Нећу јер је отерала младост Србије а оставила само оне којима може да манипулише како јој се ћефне!

И могао бих тако да настављам да набрајам до судњега дана зашто нећу да им дам глас!

Ја ћу да дам свој глас ономе ко ми све то није радио све ове године.

Постоји ли таква политичка странка којој пензионери Србије могу да верују?

Дуго је није било!

Али појавила се. Без велике помпе! Једва се изборила да на поштен начин пређе цензус! Али изборила се!

И ево је ту.

Српски покрет Двери!

Све на што се председник Двери Бошко Обрадовић обевезао према пензионерима Србије, испунио је!

На великом протесту пензионера Србије био је одмах иза руководства УСПС. Све време протеста. Није дошао само да се слика.

Политички програм Српског покрета Двери није политички памфлет! Он је реалност за коју се боре млади људи. Зер није највећи апсурд да пензионере подржавају млади људи док исти ти пензионере седе у својим собичцима заробљени наметнутим мишљењем о томе како нам је одлично јер смо живи?

Ја верујем тој младости. Она је извор прогреса! Младим људима је Србија у срцу!

Време је да стокракој хидри отсечемо краке. Учинимо то на председничким изборима.

Ми пензионери и наша деца заједно!