Kragujevčani se žale na kvalitet zdravstvene zaštite

Dostupnost i kvalitet pružanja zdravstvene zaštite neki su od najčešćih problema na koje su se u prethodnom periodu Kragujevčani žalili zaštitniku prava pacijenata, konstantovano je na današnoj sednici lokalnog Saveta za zdravstvo.

U period od aprila do septembra tekuće godine, podneto je 45 prigovora, izjavila je zaštitnica prava pacijenata Vesna Stevanović.

Najviše pacijenata se obratilo zbog povrede prava na dostupnost zdravstvene zaštite, što znači da su bili onemogućeni da u zakonom i pravilnikom predviđenom roku, zakažu prvi specijalistički pregled i ostvare svoja prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Pacijenti su se žalili i na kvalitet pružanja zdravstvene usluge u smislu nehumnog odnosa prema pacijentima od strane zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, nelјubaznosti, ugrožavanja tog partnerskog odnosa između pacijenta i zdravstvenog radnika, zatim pružanje informacije o njihovim pravima, na koji način da refundiraju lekove koje su kupili, a nalaze se na pozitivnoj A listi.

Prema rečima Vesne Stevanović pacijentima se pomagalo i savetodavno i tendencija u narednom periodu je upravo ta da se pacijentima pomaže na taj način, da se podnese manje prigovora, a da se problemi reše.

Edukacija lekara o palijativnom zbrinjavanju pacijenata

Kragujevački lekari i medicinske sestre učestvovaće u projektu "Palijativno zbrinjavanje u Srbiji" koji sprovodi Dom zdravlja Kragujevac.

Projekat će biti realizovan u saradnji sa zdravstvenim ustanovama primarne zaštite u Kragujevcu i regionima, a obuhvatiće edukaciju lekara i medicinskih sestara. Cilj je blagovremeno upućivanja pacijenata na palijativno zbrinjavanje, unapređenje komunikacijskih veština sa pacijentima na palijativnom zbrinjavanju i njihovim porodicama, povećanje znanja zaposlenih o novinama u terapiji i nezi pacijenata, kao i povećanje znanja pacijenata i njihovih porodica o palijativnoj nezi.

Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života obolelih i njihovih porodica suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje direktno ugrožavaju život pacijenata kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem otkrivanja i nepogrešive procene i lečenja bola i drugih problema - fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva i filozofiju brige o pacijentu i njegovoj porodici i samu uslugu palijativnog zbrinjavanja.

Projekat će trajati do kraja 2015. godine, a postoji mogućnost da će biti produžen i tokom 2016. godine.

"Gerontološki centar" uvodi palijativnu negu za neizlečive pacijente

U okviru "Gerontološkog centra", u postojećem prostoru koji će biti adaptiran u te svrhe, počinje sa radom "Centar za palijativnu negu pacijenata". Kragujevac na ovaj način prvi put dobija specijalizovani prostor za dugoročnu negu neizlečivih bolesnika.

Sobe i boravci za smrtno bolesne pacijente prostiraće se na 480 kvadrata, a kapacitet je 26 kreveta. "Finansiranje "Centra za palijativnu negu" je delom iz sredstava "Gerontološkog centra", od povraćaja novca iz Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu, a resorno ministarstvo ulaže između 12 i 15 miliona, dok će oprema biti biti donirana kroz projekte. Za proces uvođenja palijative i edukaciju Evropska unija obezbedila je 198.000 evra", rekla je za InfoKG direktorka ove ustanove, Vesna Ranđelović. Ona napominje da se palijativa ne odnosi samo na zdravstvene usluge, kao što je često slučaj, već obuhvata i socijalnu negu, psihološku i duhovnu podršku.

Ka kragujevačkom "Centru za palijativnu negu" gravitiraće pacijenti iz cele Šumadije, a biće otvoren i za druge gradove Srbije. Cene smeštaja razlikovaće se u zavisnosti od stepena uslova u sobama, a biće nešto više od postojećih u samom "Gerontološkom centru" koje se kreću od 21.000 do 45.ooo dinara.

Projekat "Palijativna nega" zvanično je počeo 20. decembra prošle godine, a krajnji rok za uvođenje palijative je godinu ipo dana. U slučaju da se do tog roka Centar ne otvori, sredstva bi morala da budu vraćena.

Republika Srpska bi polovinom 2016. godine trebalo da dobije prvo društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, nakon što su izmenama Zakona o doprinosima krajem prošle godine stvoreni svi ekonomski preduslovi za njegovo osnivanje, pišu Nezavisne.

Naime, osnivanjem ovog fonda, kojeg već godinama imaju gotovo sve zemlje regiona, građanima će biti omogućeno da kroz uplate u fond štede za starost.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Skupna pokojninska družba iz Ljubljane i Penzijski rezervni fond (PREF) Republike Srpske već duže vremena pregovaraju u vezi s osnivanjem prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Srpskoj.

Na prvoj sednici Vlade RS u ovoj godini usvojena je informacija o aktivnostima na osnivanju prvog društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u RS i data je podrška nastavku aktivnosti Društva za upravljanje PREF-om sa EBRD-om i Skupnom pokojninskom družbom.

Tada je Vlada RS zadužila Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS da, putem Ministarstva finansija informiše Vladu RS o potpisivanju novog mandatnog pisma sa stranama u pregovorima, kao i o toku realizacije pregovora.

„Vlada RS zadužuje Ministarstvo finansija da Agenciji za osiguranje RS, kao regulatornom i nadzornom organu za oblast dobrovoljnih penzijskih fondova, dostavi usvojenu informaciju“, rekli su tada iz Vlade RS.

Darko Lakić, direktor PREF RS, rekao je da je izmenama Zakona o doprinosima uređeno da se poslodavci oslobađaju plaćanja doprinosa na prihode zaposlenih koje poslodavac uplati u dobrovoljni penzijski fond do iznosa od 100 konvertibilnih maraka mesečno, odnosno 1.200 KM godišnje.

„Ovaj vid poreskog rasterećenja već postoji u državama u okruženju, što je bio osnovni preduslov da se realizuje projekat osnivanja prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u RS“, rekao je Lakić.

Dodao je da je jedna od ključnih prednost dobrovoljnih penzijskih fondova upravo u navedenim poreskim olakšicama.

„Dakle, ako biste, na primer, htjeli da od plate koju primate 50 KM štedite, treba da zaradite 80 KM, jer 50 KM dobijate kao deo neto plate, a oko 30 KM su pripadajući porezi i doprinosi koje plaća poslodavac. Sa druge strane, ako štedite kroz dobrovoljni penzijski fond, svih 80 KM ide na vaš lični račun, jer se do 100 KM mesečno ne plaćaju porezi i doprinosi. To se može tumačiti i da imate subvenciju koliko iznose svi porezi i doprinosi, odnosno preko 60 odsto“, pojasnio je Lakić.

Pored toga, on ističe da penzijski fondovi vode dosta konzervativnu investicionu politiku, odnosno ne preuzimaju visok rizik, ali se ne mogu očekivati ni veliki prinosi, jer je sigurnost ulaganja najvažniji cilj investicione politike.

„Nakon izmena Zakona i potpisivanja mandatnog pisma, očekujem da ćemo sve procedure u vezi s osnivanjem završiti u prvoj polovini ove godine“, rekao je Lakić.

Prema njegovim rečima, štednja za starost kroz dobrovoljne penzijske fondove je zasnovana na principu dobrovoljnosti i na poslodavcima je da zajedno s radnicima pronađu interes da uplaćuju dodatne doprinose u dobrovoljni penzijski fond. On je izrazio očekivanje da će to u RS i BiH biti dugoročan proces i naglasio da je veoma važna edukacija i informisanost u vezi s prednostima koje nudi štednja kroz dobrovoljni penzijski fond.

Varufakis uz Srećka Horvata u Berlinu nahvalio Angelu Merkel

Javna diskusija pod naslovom 'U centru zla' na kojoj je u Berlinu prvi put nakon napuštanja pozicije grčkog ministra financija nastupio Janis Varufakis ispunila je kazalište Volksbühne do posljednjeg mjesta. Varufakis je bio zvijezda večeri, a ostali diskutanti, Franco Berardi i Srećko Horvat bili su, kako se potonji izrazio autoironično, prateći bend. Varufakis je zainteresiranoj publici otkrio kako iza zatvorenih vrata funkcionira eurogrupa, pohvalio njemačku kancelarku Angelu Merkel zbog njezine izbjegličke politike i najavio svoj novi, zasad još ne do kraja definirani, paneuropski politički projekt.

Pups

Kada je na pozornicu berlinskog kazališta Volksbühne, petnaest minuta nakon 21 sat i akademskog kašnjenja krcatom dvoranom, u kojoj je doslovce bilo popunjeno sve do posljednjeg mjesta, izašao Janis Varufakis – prolomio se gromoglasan pljesak. Iako je diskusija na kojoj je gostovao Varufakis bila provokativno nazvana 'U centru zla' (uz dodatak: Plan B za Europu?), očito je da u glavnom gradu Njemačke bivši grčki ministar financija ima ne samo vjernu publiku nego i vatrene obožavatelje. Varufakisa i ostale goste – hrvatskog filozofa Srećka Horvata i talijanskog aktivista Franca Bifa Berardija, predstavio je moderator diskusije Guillaume Paoli, koji je većinu uvoda potrošio na grčkog ekonomista nabrajajući sve epitete kojim su mu od početka godine pripisivali (većinom njemački) mediji: narcisoidan, psihijatrijski slučaj, zbog vožnje motorom imitator Che Guevare itd. 

Ali sve to je za publiku u Volksbühne bio tek razlog za smijeh, jer Varufakis je nepobitno postao zvijezda europske intelektualne ljevice pa je njegov prvi javni nastup u Berlinu poslije napuštanja vladeAleksisa Ciprasa bio i medijski događaj, što se moglo primijetiti i po brojnim novinarima u publici. Bit će zanimljivo čitati izvještaje njemačkih medija s berlinskog gostovanja čovjeka koji je prije samo par mjeseci stiliziran u najvećeg neprijatelja Njemačke što je Varufakis komentirao sljedećom rečenicom: 'Ovdje se uvijek osjećam ugodno i kao doma.'

Srećko Horvat odmah na početku konstatirao je da su on i Berardi tek prateći bend, jer večer je bila Varufakisov šou, a ovaj grčki ekonomist zna kako držati pažnju više stotina ljudi kroz dva sata – malo oštroumnih ekonomskih analiza, malo tračanja sa sastanaka eurogrupe, malo više spominjanja 'Wolfganga' (kako Varufakis naziva njemačkog ministra financija, tek ponekad govoreći 'dr. Schäuble') i na kraju svega najava novog paneuropskog političkog pokreta čiji je zadatak demontirati nedemokratske strukture Europske unije, kako je rečeno. Ali ne kako bi se EU time uništio (jer onda 'ulazimo u postmodernu verziju 1930-ih, u kojoj jedino mogu profitirati rasisti, nacionalisti i slični', kako je istaknuo Varufakis) nego kako bi ga se spasilo od aktualnog, prilično rasklimanog stanja. U svom dvosatnom nastupu u Volksbühne Varufakis je, dakle, pokazao nekoliko različitih lica, od kojih je nesumnjivo najuvjerljivije ono obrazovanog ekonomista koji je s dovoljno argumenata raskrinkao besmislenost onoga što se u javnosti naziva 'spašavanje Grčke'.

Varufakis se tu vratio na priču o svojem srednjem prstu, navodno pokazanom Njemačkoj 2013. na Subversive Festivalu u Zagrebu, podsjećajući o čemu je tada konkretno govorio: 'Grčka je 2010. bankrotirala, a EU je na to reagirao tako da joj je nametnuo najveći zajam u povijesti čovječanstva uz uvjete koji su značili kontrakciju grčke ekonomije.
 Ima li smisla ako bankar klijentu koji mu duguje i ne može otplaćivati kredit da još veći kredit? Bilo je to spašavanje banaka, a ne Grčke, a političari koji su tada odobrili taj transfer novca – koji je uzet poreznim obveznicima EU-a, dakle građanima – nikad neće dobiti nazad.
 U Zagrebu sam rekao da Grčka ni iz ekonomskih ni iz moralnih razloga nije trebala uzeti taj novac, ali kad je već bila natjerana, onda je trebala pokazati srednji prst svojim kreditorima.' Varufakis je nastavio objašnjavati kako pet mjeseci kao ministar financija nije htio potpisati novi paket od 85 milijardi eura, jer je znao da ga Grčka ne može vratiti te je inzistirao na restrukturiranju duga, s čime se slagala i šefica MMF-a Christine Lagarde.
 Naveo je i da je dug Grčke od 2010. do danas narastao sa 120 na 200 posto BDP-a što svjedoči o tome koliko je bila uspješna europska politika navodnog spašavanja Grčke. Kada je pak riječ o cijelom EU-u, Varufakis smatra da se ona odbija oporaviti od svjetske financijske krize 2008. godine, za razliku od SAD-a te time dovodi u pitanje i svjetsku ekonomiju. 

No za sve to Varufakis ne krivi ni njemačku kancelarku Angelu Merkel pa ni njezina financministra Schäublea, nego prstom upire u eurogrupu koja je posve izvan demokratske kontrole i kojom upravljaju neizabrani birokrati i tehnokrati poput Paula Thompsona iz MMF-a, guvernera Europske centralne banke Marija Draghija itd.
Varufakis je naročito zabavan kada opisuje koreografiju sastanaka ministara financija eurozone, na kojima šefovi nacionalnih financija nemaju ni osnovne podatke i statistike na osnovu kojih bi trebali donositi za svih 500 milijuna građana Unije dalekosežne odluke. 'Naročito je irelevantna i slaba Europska komisija i povjerenik Pierre Moscovici – ne zbog njega osobno nego zbog odnosa moći – te prijedloge EK nitko ne sluša, a svaki put kad nam je Komisija pokušala pomoći, zapravo nam je naštetila', otkrio je Varufakis.

http://www.istinomer.rs/clanak/1298/Nacelnik-Komunalne-policije-bez-odgovornosti-suspendovan-samo-njegov-vozac

13.11.2015. / Vesna Radojević

Načelnik Komunalne policije bez odgovornosti, suspendovan samo njegov vozač?!

Tražimo smenu načelnika beogradske Komunalne policije Nikole Ristića, zamenika načelnika Darka Vujisića i komandira područne organizacione jedinice Srđana Ilića

Iako su čelni ljudi beogradske Komunalne policije u samo mesec dana učestvovali u dva incidenta, prvo sa novinarima Istinomera, a potom i KRIK-a, još uvek nema nikakve odluke o njihovoj odgovornosti. Za sada je disciplinski postupak pokrenut protiv jednog komunalnog policajca koji je na poziv načelnika Komunalne policije Nikole Ristića, obrisao snimke sa aparata novinarima KRIK-a 21. oktobra.

#GotovaPriča #PostupanjePočelo

Ne smemo da ćutimo i zatvaramo oči pred nasiljem i onima koji misle da uz upotrebu sile mogu da sprovode politiku koja nije u skladu sa onom zbog koje je Komunalna policija i nastala. Mi želimo komunalnu policiju koja radi u interesu ljudi. Želimo komunalnu policiju koja pomaže da naš Beograd bude bolje mesto za život. Koja će biti čvrsti oslonac u zaštiti prava i sprovođenju zakona. Želimo da komunalni policajac rešava sve one probleme koji muče mnoge Beograđane - nepropisno parkirana vozila, uništavanje zelenih površina, prljanje grada, uništavanje zajedničke imovine itd.

Napad na medije, bespravna upotreba sile, zloupotreba službenog položaja ne smeju da postanu uobičajeni način ponašanja bilo koga, pa ni pripadnika Komunalne policije. Oni koji nisu spremni da rade u interesu svih građana, koji su privatan interes stavili iznad opšteg - moraju da podnesu ostavku ili da budu smenjeni, jer im nije mesto u javnoj službi. Oni od kojih se očekuje da štite pravo i da sprovode zakon, ne smeju da krše zakon. Zato, moraju da odu.

Tražimo smenu načelnika beogradske Komunalne policije Nikole Ristića, zamenika načelnika Darka Vujisića i komandira područne organizacione jedinice Srđana Ilića. 

Za neodgovorne je GOTOVA PRIČA, a za Srbiju je POSTUPANJE POČELO! 

Zašto se insistira na smanjenju broja poslanika?

Celo pitanje

Zašto se insistira na smanjenju broja poslanika?

Ceo odgovor

Glavni argument za partije, koje predlažu ovakvu promenu političkog sistema, jeste da će to doneti uštede u republičkom budžetu i da će doprineti efikasnosti rada parlamenta. Međutim, Istinomer je analizom republičkog budžeta za 2015. godinu utvrdio da se na godišnjem nivou za rad celokupne Narodne skupštine, uključujući poslanike i zaposlene u svim skupštinskim službama, kao i pomoćno osoblje, izdvaja ukupno 0,15 odsto državnih rashoda. 

U skladu sa raspravom o promeni političkog sistema u Srbiji, koja traje od marta 2015. godine, gotovo sve parlamentarne stranke predložile su smanjenje broja narodnih poslanika. Za sada se još čekaju ideje Srpske napredne stranke, a šef naprednjaka u skupštini Zoran Babić najavio je da će SNS predložiti smanjenje poslaničkih mesta, sa trenutnih 250, na 150. Više o toj temi možete pročitati ovde.

1 Komentar

Danijel • pre 21 sati

Glavni razlog za inicijativu SNS-a koja vodi ka smanjenju broja poslanika leži u činjenici da je to jedini deo izbornog zakonodavstva koji je određen samim Ustavom Srbije. Naime, ukoliko se bude promenio broj, moraće se menjati i Ustav, što predstavlja odličan povod za uklanjanje preambule koja očigledno "žulja" sadašnju vlast. 
Inače, broj poslanika nije slučajno određen, 250 poslanika na postojeći broj stanovnika Srbije znači da negde oko 28500 građana bira jednog poslanika, što je prosečna veličina opštine u Srbiji. Smanjenje broja poslanika bi još više pogoršalo teritorijalnu zastupljenost, što je i jedna od najvećih mana ovog izbornog sistema.
I još par podataka, čisto za razjašnjenje ostalih nedoumica. Smanjenje broja poslanika sa 250 na 125 bi donelo uštedu u budžetu Srbije u iznosu, pazi sada - 0,000025%! Ukupan budžet Parlamenta je oko 1,5 milijardi dinara, a npr, kancelarija za Kosovo ima budžet od 4,5 milijardi. Ako je SNS-u do ušteda, mislim da je smanjenje broja poslanika naprimer, na 12 možda bolje rešenje. Em kao dvanaest apostola koji prate mesiju, em kao 12 poslanika koji su u Parlamentu više uzimali reč nego svih ostalih 238 zajedno!
Mislite o tome, jer je sve #stvarizbora i jer je bitno da #biramkoga biram.

http://www.istinomer.rs/pitanje_odgovor/68/Zasto-se-insistira-na-smanjenju-broja-poslanika

http://www.istinomer.rs/clanak/1372/Sta-su-nam-obecavali-za-2015

Šta su nam obećavali za 2015?

Obećanja vlasti, kao i prethodnih godina, ocenjivali smo više u odnosu na opoziciju, pre svega zbog izbornih rezultata koji su vladajućim strankama dali mandat da svoja obećanja sprovedu u delo.

Godina za nama prošla je bez izbora, osim nekoliko lokalnih, ali građani nisu ostali uskraćeni za obećanja da će biti više zaposlenih, novih fabrika ili novih kilometara puta. Dok su političari obećavali da vreme boljitka samo što nije, većinu tih obećanja, Istinomer je svrstao u kategoriju neispunjeno. 

Obećanja vlasti, kao i prethodnih godina, ocenjivali smo više u odnosu na opoziciju, pre svega zbog izbornih rezultata koji su vladajućim strankama dali mandat da svoja obećanja sprovedu u delo. 

Kao predsednik Vlade koji daje ubedljivo najviše izjava, po broju neispunjenih i ispunjenih obećanja prvi je Aleksandar Vučić. U svom ekspozeu premijer Vučić je za 2015. obećao reforme koje će u narednim godinama obezbediti bolji život. Tom prilikom se ponadao da će u ovoj godini tržišni uslovi dozvoliti privatizaciju “Telekoma Srbija”, kao i da će u EPS ući manjinski partner. Na kraju 2015. sve je ostalo na tim premijerovim nadanjima, a u nastavku izdvajamo neka od najvažnijih obećanja premijera i drugih članova njegovog kabineta koja su dobila ocenu na Istinomeru. 

NEISPUNJENO

Veliki broj izjava koje su politički funkcioneri davali u vezi sa Beogradom na vodi, dobilo je negativnu ocenu. Od obećanja o rokovima objavljivanja dugoočekivanog ugovora između Vlade Srbije i arapskih partnera, izmeštanja autobuske stanice iz centra Beograda zbog tog projekta,prodaji stanova do datuma početka gradnje. 

Aleksandar Vučić: "Već krajem februara, najkasnije 1. marta 2015. krećemo u izgradnju prve "A faze" celog projekta "Beograd na vodi". To će biti četiri velika objekta, plus najveći šoping mol na celom Balkanu, plus beogradska kula - najveći, najlepši i najvažniji objekat koji će predstavljati novi "lend mark" Beograda."  

Siniša Mali: “Ugovor za 'Beograd na vodi' postoji, samo još nije potpisan, čeka se osnivanje preduzeća 'Beograd na vodi', koje će biti odmah nakon osnivanja nove Vlade."

Situacija nije bila drugačija ni kada je reč o Železari Smederevo. Kao sa Beogradom na vodi, javnost je dobijala obećanja da će ugovor o profesionalnom upravljanju ovim smederevskim gigantom biti objavljen. To se još uvek nije dogodilo, pa je ministar Željko Sertić dobio ocenu neispunjeno. Sam premijer, sa druge strane, davao je nerealna obećanja u vezi sa poslovanjem Železare. 

Željko Sertić: “Svi detalji ugovora biće poznati nakon potpisivanja ugovora zakazanog u subotu u podne". 

Aleksandar Vučić: "Ja vas danas obaveštavam da ćemo za manje od tri meseca imati i drugu visoku peć - to je velika stvar.“ 

Vlasti su obećavale i da će rešiti probleme preduzeća u restrukturiranju kao i da će druga javna preduzeća početi bolje da rade kada se izvrši revizija njihovog poslovanja, odnosno efikasnije izvrši podela posla. U okviru ovog dela izdvajamo dva neispunjena obećanja, premijera Vučića i ministarke Zorane Mihajlović. 

Aleksandar Vučić: "Mi smo sigurni da za 40 od 156 preduzeća može da se nađe strateški partner".  

Zorana Mihajlović: "Možemo očekivati da jedno jedinstveno preduzeće počne da radi najkasnije do kraja 2015. godine, a možda će to biti i pre, već do 1. decembra. Tada ćemo imati ne samo manje troškove, nego i jasno utvrđene prioritete". 

U ovoj godini izostala su i obećana zakonska rešenja. Decenijski problem porodica koji sumnjaju da su im bebe nestale u porodilištima širom Srbije nisu dobile obećani zakon čak ni nakon presude suda u Strazburu koji je državu Srbiju obavezao na to. 

Nikola Selaković: "Poseban zakon u vezi sa nestalim bebama biće donet do maja naredne godine". 

Aleksandar Vulin: "Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom biće donet do kraja (2014) godine ili najkasnije u prvom kvartalu iduće (2015) godine". 

Aleksandar Vučić: „Ja verujem da ćemo do kraja septembra izaći sa predlogom već. Nacrt (Zakona o poreklu imovine) ćemo imati u prvoj polovini septembra“. 

Više zaposlenih, suv tamnavski kop i završen muzej. Jedno od neispunjenih obećanja koje je najviše primećeno u javnosti je svakako obećanje ministra kulture Ivana Tasovca o završetku rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti. Pompezno postavljanje sata koji odbrojava unazad dobio je neslavan kraj, a epilog je i jedna krivična prijava protiv direktora muzeja. Ivan Tasovac: „Tema je, na primer, kada će biti otvoren Narodni muzej u Beogradu? Odgovor glasi: Muzej savremene umetnosti – 20. oktobra 2015, dok će kompletna rekonstrukcija Narodnog muzeja biti završena do 10. maja 2016. godine“. 

Ove godine nastavljene su subvencije za nova radna mesta stranim investitorima. Iako su ugovori jasno predviđali dinamiku rasta broja zaposlenih, dobili smo veliko nerealno obećanje da će čak dve hiljade ljudi dobiti posao u američkoj kompaniji NCR. Slično je bilo i sa osposobljavanjem tamnavskog kopa za proizvodnju uglja. 

Aleksandar Vučić: "Do kraja (2014) godine ovde (NCR) biće zaposleno 2.000 visokoškolovanih ljudi". 

Aleksandar Antić: "Kao što smo rekli da će u decembru početi eksploatacija uglja, danas kažem da će tamnavski kop biti suv tokom februara meseca". 

ISPUNJENO

Iako u manjem broju, bilo je značajnih obećanja koja su dobila pozitivnu ocenu. Nakon nekoliko probijenih rokova, premijer Vučić je na kraju bio uspešan u davanju rokova o toku evropskih integracija. 

Aleksandar Vučić: "Reći ću da je Srbija zaslužila, posle pregovora u Briselu, da dobije otvorena poglavlja i očekujem otvaranje poglavlja do kraja godine". 

Aleksandar Vučić / Foto: Istinomer

Premijer je krajem prošle godine obećao sporazum sa MMF, što se na kraju i dogodilo.
 

Aleksandar Vučić: "Očekujemo do Božića da potpišemo sporazum sa MMF-om, što će biti još jedna važna stvar za našu zemlju". 

Uprkos zabrani zapošljavanja u državnom sektoru, ministar Zlatibor Lončar obećao je nove poslove u zdravstvu, pre svega za lekare. Prema istraživanju Istinomera, ministar Lončar je ispunio obećanje, ali problem manjka lekara specijalista u zdravstvu je i dalje prisutan. 

Zlatibor Lončar: "Do kraja ove (2014) i početkom sledeće (2015) godine zaposlićemo u zdravstvu još oko 500 ljudi, uglavnom lekara“.  

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila je u martu ove godine da će do 1. jula Železnice Srbije biti transformisane u četiri preduzeća. To i obećanje ministra Antića o transformaciji EPS-a, Istinomer je takođe ocenio kao ispunjeno. 

Zorana Mihajlović: "Železnice Srbije biće podeljene na četiri preduzeća koja će početi samostalno da funkcionišu od 1. jula ove godine".

Aleksandar Antić: "Do 1. jula Elektroprivreda Srbije će biti transformisan u dva preduzeća".

Miodrag Zec: Polako klizimo u rasulo

"Subvencije nisu potrebne, treba samo napraviti jeftinu, nekorumpiranu državu i smanjiti poreze", kaže u razgovoru za Istinomer dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Razgovarala Vesna Radojević. 

Godina dana iza nas...

Srecni Novogodisnji i Bozicni Praznici