Mijatović: Otpuštanja nužna, ali 9.000 ljudi nije dovoljno

Tanjug | 25. 07. 2015. - 15:42h |

Predlogom zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je Vlada Srbije danas utvrdila, otvoren je prostor za racionalizaciju javnog sektora, odnosno smanjenje broja onih koji rade za državu, ali još nije poznato koliko će to smanjenje biti.

Boško Mijatović

Kako za Tanjug objašnjavaju u vladi, broj zaposlenih koji bi mogli da ostanu bez državnog posla još nije konačno utvrdjen i biće dogovoren u narednom periodu.
Procene koje su se do sada našle u javnosti govore da je ukupan broj zaposlenih koji su višak oko 30.000, a da će u prvoj fazi otkaz dobiti oko 9.000 ljudi.

Ekonomista Boško Mijatović smatra da je otpuštanje radnika u javnom sektoru prvi korak u dobrom pravcu jer se, kaže, administracija namnožila preko svake potrebe.

On međutim smatra da otpuštanje 9.000 ili 10.000 radnika, što se pominje u medijima, nije dovoljno.

"Taj broj nije dovoljan da bi se rešio problem prevelikog javnog sektora, ali ni vladi nije lako da otpusti više radnika, jer bi to, izmedju ostalog, stvorilo i socijalne probleme", rekao je Mijatović.

Paralelno sa otpuštanjima, nakon usvajanja ovog zakona u skupštini, kreće se u dubinsku optimizaciju radnih mesta, što znači da će se ustanoviti u kojim sektorima i gde ima dupliranja kadrova za isti posao, onih čija zvanja više ne postoje, ali i gde ima manjak ljudi.

Optimizaciju javnog sektora, koja je nužna na putu Srbije ka EU, sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a učestvuju sva druga ministarstva, uz stručnu pomoć Svetske banke.

Svetska banka daće stručne procene koja su to radna mesta za kojima više ne postoji potreba, kao i koji su to poslovi na kojima se dupliraju izvršioci.
Neki kadrovi, medjutim, i nedostaju, poput insprektora, tako da je i taj problem potrebno rešavati.

Mijatović je ocenio da se godinama u Srbiji zapošljavalo po partrijskim linijama i da je to bilo preveliko opterećenje za siromašnu državu kakva je Srbija.

"Bojim se da, kad krenu otpuštanja, to ne bude samo za one koji pripadaju opozicionim strankama, kao i da ne odu oni koji su kvalifikovani za svoj posao, jer bi to nanelo štetu kvaltietu državne uprave, koji nije visok", rekao je Mijatović.
Prema poslednjim podacima, za državu radi oko 493.000 ljudi.

Najviše je zaposlenih u sektoru obrazovanja - 177.170 osoba.

Fejzbuk rasplamsava stare ljubavi kod starijih od 50

Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da stariji od 50 godina često pretražuju društvenu mrežu Fejzbuk u potrazi za starim ljubavima. Ali, još važniji zaključak ankete jeste taj da društvene mreže mogu mnogo pomoći u suzbijanju osećaja samoće kod starijih…

Istraživanje je sproveo sajt posvećen osobama preko 50 godina „Srebreni surferi“ (Silversurfers.com). Utvrdili su da se čak svaki šesti stanovnik Britanije uloguje na Fejzbuk da pronađe staru ljubav ili da postavi fotografiju koja pokazuje da se još dobro drži uprkos godinama.

Bezmalo polovina starijih od 50 na Fejzbuku smatra da će sve više i više koristi ovaj sajt jer će im to pomoći da ostanu u kontaktu sa svojim ljubavima.

– Preko 3.000 ljudi odgovorilo je na našu anketu i poruka je jasna: Fejzbuk je kralj društvenih mreža za osobe starije od 50 godina. Naše istraživanje takođe je otkrilo da je ovo mreža koja rasplamsava stare ljubavne vatre – rekao je direktor sajta Martin Lock.

Istraživanje je utvrdilo i da su među pomenutom grupom korisnika Fejzbuka najpopularniji postovi koji izazivaju osećaj nostalgije, zatim fotografije sa temom humanosti i korisni saveti.

Skoro 81 odsto starijih od 50 posećuje Fejzbuk bar dva puta dnevno, dok je 37 odsto izjavilo da često gleda šta njihovi prijatelji rade na Fejzbuku.

Upoznavanje sa načinom rada ove mreže pomaže starijima da ostanu povezani sa porodicom i prijateljima, i može pomoći da umanji osećaj samoće u poznim godinama, pokazalo je istraživanje, prenosi FirstPost.

Kina investira iz penzionog fonda u privatne banke

EKONOMIJA, MAGAZIN GODINE, SVET | 10.07.2015. |  0 | BY PENZIN

Podelite:

• Фејсбук
• Твитер1
• Google
• Линкедин
• Е-пошта
• Штампање

Kineski državni penzioni fond investirao je u kompaniju Ant Financial koja se bavi finansiranjem u sektoru internet tehnologija, i koja je nastala od poznate kineske kompanije Alibaba.

Obim investicije nije objavljen, ali svejedno ona predstavlja novu tačku razvoja kineskog finansijskog tržišta, jer će se privatne finansijske institucije sada takmičiti sa državnim bankama kao što su Industrijska i Komercijalna banka Kine, i sve to uz blagoslov kineske vlade kroz direktne investicije.

Ant Financial odvojio se od Alibabe u septembru 2011. godine, i bio je u početku Alibabin nezavisni servis za uplaćivanje novca sa kompanijskih sajtova za onlajn trgovinu.

Od tada je firma napravila druge finansijske proizvode koji se takmiče direkno sa državnim bankama.

Kineske državne banke nisu bile efikasne u uslugama za stanovništvo i male biznise, pa izgleda da Kina očekuje da će slobodnijim razvojem privatnog bankarskog sektora pospešiti razvoj privrede i tržišta.

Prva investicija iz penzionog fonda obavljena je u petak, 3. jula 2015. godine, piše Quartz.

Podelite:

KAD MUKA NATERA Srbija ima najobrazovanije berače malina na svetu

RTS | 04. 07. 2015. - 14:32h | Foto: RAS | Komentara: 25

Malinjaci u prijepoljskom kraju puni su sezonaca, za koje se može reći da su najobrazovaniji berači malina. Pošto nakon završenog fakulteta ne mogu da nađu stalno zaposlenje, za mlade doktore, pravnike, inženjere berba je šansa za zaradu.

Minela Mujezinović je osnovnu školu završila kao vukovac, srednju kao đak generacije, a na Medicinskom fakultetu u Podgorici imala je prosek devet. U Beogradu bi već imala zvanje doktora, ali u Crnoj Gori Minelu Mujezinović do toga deli tromesečna stručna praksa. Kratki predah koristi kao sezonac u malinjaku.

- Ovo je možda najbrži put do novca. A što se uspeha tiče, ostao je samo ovaj administrativni deo. Zdravlja bože, možda bude šansa i da se nađe ovde posao. A ako se ništa u međuvremenu ne promeni, eto ostaje to inostranstvo - kaže Minela Mujezinović.

A doći do posla u prijepoljskom kraju nije lako. Među 6.000 nezaposlenih, na radno mesto čeka i veliki broj fakultetski obrazovanih.

- Sa sedmim stepenom na evidenciji imamo oko 250 nezaposlenih lica. Od toga 16 doktora medicine i sedam stomatologa - kaže Ana Pejović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje u Prijepolju.

Proizvođač malina Sanel Dizdarević tvrdi da malinu u prijepoljskom kraju beru najobrazovaniji sezonci. Svake godine angažuje 80 radnika, a intelektualna elita se ne libi teškog posla.

- Ima bar 10 radnika koji su visokoobrazovani. Tako da imamo i doktora, inženjera, prosvetnih radnika i pravnika... Ima ih iz svih oblasti - kaže Dizdarević.

Kad već ne mogu da dođu do posla za koji su dugo grejali stolicu, za egzistenciju moraju da se peku po suncu. A nakon kraha industrije, malina je u tom kraju postala poslednja opcija.