merkel pups

merkelovka

Beneficirani radni staž

PIO fond: 13,8 odsto ukupnog broja penzionera ostvarivalo je pravo na beneficirani staž – 182.138 penzionera. Taj postotak je dugo bio oko 12 odsto, do 2012. godine…

Donosimo jednostavan pregled trenutno aktuelnih pravila, granica, minimuma, rokova za odlazak u penziju, starosnu, prevremenu ili sa beneficiranim radnim stažom: 

• Ceo serijal – Penzija u Srbiji po novom zakonu

Ministarstvo rada Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, utvrđuje konkretna radna mesta u 36 oblasti privrede na kojima su ispunjeni uslovu u pogledu težine i uslova rada.Na ovim radnim mestima, penzija osiguranika ostvaruje se računanjem staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju.

Stepen uvećanja beneficiranog radnog staža iznosi dva, tri ili četiri meseca na godinu dana rada, a najviše se za 12 meseci efektivno provredenih na ovim poslovima može računati kao 18 meseci staža osiguranja (dodatnih 6 meseci).

Starosna granica za osiguranike koji za godinu dana ostvaruju 18 meseci staža može sesnižavati najviše do 50 godina života, dok za ostale kategorije beneficiranog radnog staža (dva, tri ili četiri meseca godišnje), minimalni uslov za sticanje prava na starosnu penziju iznosi 55 godina života.

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem, radnik na tim radnim mestima mora provesti najmanje 10 godina, odnosno 5 godinaako je utvrđena invalidnost.

Izmenama je uvedena i klauzula po kojoj je dodatni uslov za ostvarivanje prava na obračun beneficiranog radnog staža – da najmanje dve trećine staža osiguranik bude na ovim radnim mestima, u odnosu na ukupan staž osiguranika.

Usvojene izmene neće uticati na osiguranike kojima se staž računa sa dodatnih 6 meseci na godišnjem nivou (rudari, baletski umetnici). Oni će i dalje moći u penziju sa 50 godina.

PIO fond: 13,8 odsto ukupnog broja penzionera ostvarivalo je pravo na beneficirani staž – 182.138 penzionera. Taj postotak je dugo bio oko 12 odsto, do 2012. godine, ali tada su i vojni penzioneri postali deo PIO fonda.

Federacija BiH i Republika Srpska: penzioni sistem neodrživ

Dok u Republici Srpskoj penzioneri dobijaju uveravanje od Vlade da se neće smanjivati stopa doprinosa, dotle iz Federacije BiH stižu upozorenja da je odnos penzionera i zaposlenih radnika u BiH izjednačen.

Federalni zavod za MIO/PIO BiH upozorava da je odnos penzionera i zaposlenih radnika u BiH izjednačen. Da bi sistem funkcionisao, odnos bi morao biti makar četiri zaposlena na jednog penzionera.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u martu 2015. godine broj zaposlenih u BiH bio je 707.560 osoba. Prema statističkim podacima koje objavljuje sam Federalni zavod za MIO/PIO, broj penzionera u aprilu 2015. godine bio je 390.013. Ako se uzmu u obzir navedeni podaci, odnos je 1 : 1,81.

Federalni zavod je sasvim razumljivo alarmiran činjenicom da manje od dva zaposlena uplaćuje doprinose od kojih se isplaćuju tekuće penzije. Ovaj sistem jeste loš, a sa ovim odnosom postaje neodrživ.Usled kašnjenja priliva novca iz tekućeg meseca, iz meseca u mesec se pomera datum isplate penzija, a kada počnu, isplate traju po deset dana i duže. Ovaj problem će biti nastavljen, kako upozoravaju ekonomisti, zbog korišćenja priliva novca iz tekućih sredstava.

Deficit fonda je dostigao 125 miliona maraka, navodi se u članku portala Indikator. Prosečna penzija iznosi 370, 46 konvertibilne marke, a udruženja penzionera BiH traže povećanje od pet odsto.

• Penzijski sistemi država bivše SFRJ – sličnosti i razlike

Penzioneri u BiH brane i svoju zbirnu stopu od 41,5 odsto, a istu borbu vode i penzioneri Republike Srpske, ali za održanje stope koja iznosi 33 odsto.

Krajem maja 2015. godine Udruženje penzionera Republike Srpske dobilo je uveravanja od svoje Vlade da će penzioneri biti osigurani većim sredstvima i da će biti rešeni problemi u vezi sa najavljenim umanjenjem stope doprinosa.

Predsednik ovog udruženja Rade Rakulj izrazio je zadovoljstvo, kako prenosi RTSRS, ovom informacijom objasnivši da priča o smanjenju stope doprinosa predstavlja najveći problem u odnosima Vlade RS i Udruženja penzionera RS.

• Da je BDP Republike Srpske pravednije raspodeljen, standard bi bio veći

Ekonomisti pak zaključuju da, iako su opravdani svi zahtevi penzionera Federacije i Republike Srpske, penzioni sistemi, ovakvi kakvi su, dugoročno su neodrživi.