Brigu o tome kako zaštititi mlade od neželjene trudnoće i naučiti ih da koriste kontracepciju, zamenila je nova briga – kako motivisati mlade da rađaju i poboljšaju natalitetnu statistiku nacije: Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini.
- Foto: jedna od 212 bronzanih statua u Park skulptura u Oslu, vajara Gustava Vigelanda, preuzeto odavde.
Danska je jedna od brojnih evropskih zemalja čiji su zvaničnici zabrinuti zbog malog broja novorođenih beba i strepe da visoka stopa nezaposlenosti destimuliše mlade da postanu roditelji. I italijanski ministar zdravlja nedavno je ovu mediteransku zemlju nazvao „umirućom”. Zvaničnici Grčke takođe brinu zbog činjenice da ekonomska kriza uzima danak u sve nižoj stopi rađanja.
Marijana Lomholt, nacionalna direktorka danske organizacije „Seks i društvo” ovih dana istupa u javnosti sa stavom:
– Godinama smo deci i tinejdžerima pričali samo o sigurnom seksu i zaštiti od neželjene trudnoće. Došlo je vreme da im kažemo kada treba da zatrudne.
U borbu za buduće danske bebe uključila se i jedna od vodećih turističkih agencija „Špijuni”, koja je, rukovođena statistikom koja govori da Danci imaju čak 46 odsto više seksualnih odnosa na odmoru, promovisala reklamni slogan „Uradite to za Dansku”, aludirajući na povećanje nataliteta u ovoj skandinavskoj zemlji.
Magistar Goran Penev, stručni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže da edukacija tinejdžera ima puno opravdanje, jer se zakoni biologije ne mogu čitati između redova:
– Sredina dvadesetih godina je idealno vreme da dete dođe na svet – iako mlade žene stalno pomeraju biološke granice, a sistem obrazovanja doprinosi težem osamostaljivanju mladih osoba, činjenica je da postoji optimalno vreme za rađanje.
Za prostu reprodukciju nacije potrebno je 2,14 dece po ženi, a u našoj zemlji na jednu ženu dolazi 1,36 dece. Zato se ne treba čuditi podatku da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.
Prosečna Srpkinja danas prvo dete rađa u tridesetoj godini, a ako se u porodilište prvi put ode na pragu četvrte decenije, rađanje drugog deteta je pod znakom pitanja. Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini i treba ih na vreme upoznati da rađanje u kasnijim godinama donosi više problema, smatra ovaj demograf.
Natalitetne studije govore da je potvrda o višem stepenu maminog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih kreveta u stanu. Jer, intelektualke i žene od karijere češće prekidaju trudnoću i ređe se odlučuju da imaju više od jednog deteta. U prilog tome svedoči i demografska statistika koja kaže da žene bez školske spreme imaju 0,7 dece više u odnosu na žene sa fakultetskom diplomom.
Majke u Francuskoj i Švajcarskoj rade četiri dana nedeljno
Uroš Smiljanić, koordinator programa u Asocijaciji za reproduktivno zdravlje, kaže da nema ničeg spornog u činjenici da edukacija o važnosti rađanja bude deo obaveznog obrazovanja tinejdžera, ali dodaje da odluka o rađanju spada u korpus osnovnih ljudskih prava.
– Činjenica je da odlaganje rađanja dovodi do niske stope nataliteta i starenja stanovništva, ali to su, nažalost, postali standardi zapadne civilizacije. Međutim, treba reći da pozitivan prirodni priraštaj imaju one zemlje koje se trude da ženama obezbede uslove za bezbrižnu trudnoću i roditeljstvo.
Majke u Francuskoj imaju četvorodnevnu radnu nedelju do detetove druge godine, a švajcarske majke rade samo četiri dana u nedelji sve dok dete ne napuni šest godina, kaže Uroš Smiljanić za list Politika.
